Michelle Williams: Sjaj zvezda

Da napravimo paralelu do gotovo nepristojnog stepena, neko bi mogao da tvrdi da je Michelle u prošlosti takođe bila ’napuštena’. Otišla je od kuće u petnestoj, preduzevši ne baš neuobičajen (barem za mlade glumce), ali ipak zastrašujući korak time što je podnela zahtev za pravnu nezavisnost od roditelja da bi mogla da radi bez njihovog pristanka. „Kada god razmišljam o tom periodu, pomišljam kako je neverovatno što sam ostala normalna“, kaže. „Dugo sam imala utisak da ne mogu da se nosim sa životom, pokušavala sam, ali bez ikakvih životnih veština ili saveta. Znam da će se to vama učiniti kao nešto uobičajeno, ali ja recimo nisam znala da se mora ići kod zubara. Nisam išla kod zubara 10 godina. Nisam znala da skuvam ništa, ništa, kada sam se odselila.“

Ironično, ali tinejdžerka koja se bori da sama preživi dobila je ulogu devojke koje su se roditelji odrekli, ali je pronašla sigurnost živeći sa babom, u seriji Dawson’s Creek. Jedna od originalnih tinejdžerskih drama koje su utrle put serijama poput The OC i Gossip Girl bila je među prvim porodičnim serijama koja je obrađivala teme kao što je homoseksualnost. „Volela sam Dawson’s Creek iz hiljadu razloga, ali verovatno jedina stvar koja me je nervirala jeste to što sam se osećala kao da prodajem idealizovanu verziju mladosti. Kada sam bila mlađa, gledala sam Beverly Hills, 90210 i nešto od tog bekstva od stvarnosti je neophodno. Ali mislim da u seriji ima i nekih delova zbog kojih pomislite da ne živite život kakav bi trebalo da živite.“ Moram da je pitam da li se stvarno tako osećala tada. Koliko bi tinejdžera osećalo takvu vrstu odgovornosti prema svojim vršnjacima? Ili dovodilo u pitanje taj uzbudljivi TV svet u kojem su se našli? „Jesam, stvarno sam se tako osećala, jer ne izgleda tako biti tinejdžer, ne izgledaju tako stvarni problemi. I to me je izjedalo“, žustro insistira. I više od svega, ta potreba da bude iskrena uticala je na njen izbor uloga posle toga. „Nakon toga, želela sam da radim samo na projektima sa kojima bi publika mogla da se poistoveti. Htela sam da snimam filmove koji su bili što bliži stvarnom životu.“ Kada smo već kod teme napuštanja, trebalo bi da raščistimo nedoumice oko Heatha Ledgera. Michellin bivši, otac njene ćerke Matilde, umro je od slučajnog predoziranja lekovima nekoliko meseci nakon raskida. Michelle ne želi da priča o tome i jasno to stavlja do znanja. Naravno, ne otkriva razloge, ali ko bi mogao da je krivi što želi da ljudi sude o kvalitetu njenog rada umesto o njenoj ljubavnoj prošlosti nakon osamnaest godina duge karijere i uloga u filmovima među kojima su Blue Valentine, Shutter Island, Prozac Nation i Synecdoche, New York, a da ne pominjemo dve nominacije za Oskara (do sada).

Stvar je u tome što je ona to što jeste zahvaljujući svemu kroz šta je prošla. Svi smo mi proizvod našeg iskustva. Ne verujem da bih sedela pored žene sa tako jasno izraženom saosećajnošću i skromnošću da nije činjenice da je preživela veoma okrutnu igru sudbine i uspela da se izbori sa njom.

Priča mi o snu koji je promenio njen način razmišljanja: „Išla sam kod gurua i stigla sam na početak reda kad mi je rekla: ’Tvoja prošlost je iza tebe’, i to mi je bilo veliko otkriće. Iza mene je. Nije više svuda oko mene. Nije više sve što vidim. I moram to da ostavim iza sebe, iako ne želim. Nekim danima samovoljno odlučim da ne radim to, ali moram ostaviti iza sebe prošlost ako želim da idem dalje.“

Odlazak dalje za sada, u 31. godini, sa Matildom na koju treba da misli, uključuje preseljenje iz Njujorka na „selo“. „Imam utisak da sam tamo bila čitavu večnost, jer sam odrasla u Montani“, objašnjava. „Živela sam među drvećem, zelenilom. I mislim da nikada ne možete da pobegnete od onoga što ste prvo naučili. Pritom mislim i na dobre i loše stvari. Recimo, kada u stvari zaboravljate svoju prvu vezu? Ili vaše najranije shvatanje o tome šta znači biti zaljubljen, šta znači uzvratiti nekom ljubav? Kada se oslobodite svojih prvobitnih obrazaca? Što se tiče sredine u kojoj živim, prilično sam srećna, jer je priroda za mene mesto gde uvek mogu da odem i osetim se preporođeno.“

Da li je to mesto na kome si srećna? Šta te čini srećnom? „Srećna sam kada je moja ćerka srećna, srećna sam kada... Srećna sam na više načina. Srećna sam u metrou.“ Srećna u metrou? Kako možeš biti srećna u metrou? „Metro je toliko dobar da ne mogu da poverujem da je legalan. Ono što volim kod njega je prilika, mogućnost, društvo. Pre neki dan sam bila loše raspoložena i ušla sam u metro. Onda je ušao neko obučen kao Michael Jackson i počeo da izvodi moonwalk. To me je nasmejalo i primetila sam da su svi oko mene na trenutak zaboravili na svoje probleme i takođe se smešili, tako da smo se zajedno smejali. To je dobra strana života u gradu gde ste konstantno okruženi ljudima. Ponekad možete doživeti neočekivanu povezanost sa nepoznatima.“
Nastavak pročitajte na sledećoj strani ‹ Prethodna 2 / 3 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...