Michelle Williams: Sjaj zvezda

Foto: Bang media

Otišla je od kuće u petnestoj, postala majka u dvadeset šestoj, bila nominovana za Oskara dvaput do sada i obožava da se vozi metroom. Jenny Dickinson nam predstavlja Michelle Williams.

Prevela: Vesna Zorić

Sveže je septembarsko veče u centru Njujorka. Michelle Williams i ja se na krovu hotela Trump Soho baškarimo na velikoj ležaljci. Voda zapljuskuje ivice hotelskog bazena, a na stočiću između nas su poluprazne čaše vina. Zapravo, ne bi trebalo da smo ovde. Ali nakon što smo nekoliko sati provele zatvorene u biblioteci par spratova ispod, konobar je poklekao pred našim upornim zahtevom za nekim mestašcetom na svežem vazduhu i krišom nas sproveo do krova, koji je te večeri bio zatvoren za goste. Priznaću odmah da ovo neće biti sasvim nepristrasna priča o Michelle. Naime, još dok sedimo ovde kao da smo jedine u Njujorku, znam da se zaljubljujem u nju. Intervjuisala sam žene koje su mi se sviđale, kojima sam se divila, žene sa takvim duhom, inteligencijom i stilom da sam ostajala zapanjena. Ali ovo je drugačije. Kada malo bolje razmislim o tome, leptirići su se verovatno pojavili juče dok sam gledala film My Week with Marilyn u sedištu kompanije Weinstein. Možda ne mogu da odvojim Michelle od lika koji toliko ubedljivo oživljava na velikom platnu. Jer, budite uvereni – a ovo ne govorim nepristrasno – ona jeste Marilyn Monroe u ovom filmu. Svaka pora, svaki uzdah, svako pućenje usana, svako vrckanje. Film govori o Colinu Clarku (Eddie Redmayne), mladiću koji dobija svoj prvi posao u filmskoj industriji na snimanju filma The Prince and the Showgirl, projektu koji režira i u kojem glavnu ulogu igra ser Laurence Olivier (Kenneth Branagh). Marilyn je u svom trećem braku sa piscem Arthurom Millerom i nakon što je on ostavi u Pinewood Studios u Engleskoj da bi se vratio u Ameriku, osetljiva zvezda potražila je podršku i utehu u Colinu.

Glumiti jednu od najslavnijih žena na svetu nije nešto što se shvata olako. Michelle umalo da ne prihvati ulogu, iako je znala da je želi čim je pročitala scenario. Čak i kada je režiser Simon Curtis doleteo u Njujork kod nje kući da joj je ponudi, nije bila sigurna da može da je prihvati i molila ga je da organizuje audiciju. „Rekla sam: ’Hoću da oboje budemo sigurni da to mogu, ne želim da mi ova uloga bude ponuđena iz bilo kog drugog razloga.’“

Za nju svaka rola donosi neku dozu stresa, određenu nervozu u stomaku, ali ovo je bilo drugačije. Pritisak koji je osećala zbog uloge Marilyn pretio je da je savlada: „Bila sam tako uplašena. [Dok sam snimala ovaj film] osećala sam se kao da sam u slobodnom padu. Mislim da sam im posle drugog dana rekla da će morati da mi oduzmu pasoš jer sam bila na korak od toga da pobegnem – želela sam da uhvatim sledeći voz za Alpe ili tako nešto, jer je bilo zastrašujuće.“

A strah je još nije napustio. „Nikad nisam toliko iščekivala da čujem reakcije ljudi na film“, kaže. Očigledno se oseća nelagodno zbog komplimenata koje joj upućujem. Njen strah od toga kako će publika prihvatiti film ne proističe samo iz šarmantne nesigurnosti u svoj glumački talenat. Michellina glavna briga bila je da ne razočara ženu koja je mrtva već 49 godina. „Osećam odgovornost prema Marilyn“, objašnjava, „i odgovornost prema svačijoj slici o njoj. Za nju čovek jednostavno ima želju da se brine na neki način.“

Bilo bi lako to isto reći za Michelle. Od vremena njene uloge nestašne tinejdžerke Jen u seriji Dawson’s Creek do pojavljivanja na crvenom tepihu na dodeli Oskara povodom nominacije za ulogu u filmu Brokeback Mountain, gde je nosila odlično ocenjenu žutu haljinu Vere Wang, postoji nešto u njoj što budi zaštitnički instinkt. I to nije jedina paralela između ove dve glumice. Obe su američke filmske zvezde koje su same stigle u Englesku i tamo pokušale da impresioniraju ekipu britanskih glumačkih velikana (u Michellinom slučaju to su Judi Dench i Kenneth Branagh), takođe, obe su za vreme snimanja u Pinewoodu imale 30 godina, a imale su čak i istu sobu za garderobu. Nakon što sam pogledala film, upitala sam Michelle kako je moguće nakon tako kompletne transformacije vratiti se u normalu na kraju svakog radnog dana. „Nekada se i ne vratite. Naročito sa Marilyn, jer ne želite to. Na neki način, osećam kao da je deo mene, nekada kao da mi je stara prijateljica, a nekada mi se čini da je zločin kad je napustim. Ona je bila neko kome su ljudi toliko bili potrebni, a uvek su je napuštali. Shvatila sam da sam, glumeći Marilyn, postala zahtevnija nego što zaista jesam kao osoba. Zahtevala sam mnogo od ljudi. Baš mnogo.“

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 3 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...