Njena izložba koja se održala u New Museumu u Manhattanu završila se u aprilu, ali ova umetnica ne posustaje. Svoje radove izlaže od 2011. godine, a njena poslednja izložba postavila ju je u centar njujorške umetničke scene. Predimenzionirane figure koje su oličenje zapadnog sveta predstavljaju uvid u tašte slike kojima smo okruženi svaki dan, kao i jedinstvenu moć koju one imaju nad nama, dok su pastelne boje i oblici inspirisani pop kulturom i claymation filmovima koje je gledala kao dete. Kako je svojom primamljivom estetikom stvorila buzz u državi gde umetnika ima na svakom ćošku, otkrila je ekskluzivno za Elle.
Radili ste u advertajzingu pre nego što ste odlučili da se preusmerite na vajarstvo. Šta vas je povuklo iz jednog sveta u drugi?
Dok sam radila u advertajzingu, borila sam se sa ciljevima industrije u filozofskom smislu. Htela sam da kreiram nešto što nije samo služilo svrsi kapitalističke mašinerije. Ne pretvaram se da umetnost stoji izvan te strukture, ali je sam odnos kompleksniji. Želela sam da moj rad sugeriše pitanja, ali da ne otkriva jasnu nameru. Mada nijedna sfera ne koristi vizuelni jezik tako dobro kao advertajzing. Mnogo sam naučila o vizuelnoj komunikaciji i svakodnevno se oslanjam na to znanje.
Kreirate skulpture koji su zapravo arhetipski simboli kapitalističke strukture. Čime se vodite kada birate šta ćete da tumačite?
Ideja je da to budu stvari sa kojima se ljudi mogu povezati i sa kojima već imaju neki ličan odnos. Želim da pitam zbog čega su baš ovi predmeti sveprisutni u društvu. Da li je to naša osnovna životna potreba ili je reč o kapitalizmu koji je konstruiše? U svakom slučaju, to su objekti koji su odraz vremena u kome živimo, kao i prikaz sadašnjosti u odnosu na prošlosti, a možda i u odnosu na ljudsku prirodu.
Često se fokusirate na prenaglašene i nadrealne figure - zbog čega?
Fokus mi je na rukama, tj. na prstima koji zapravo predstavljaju celo telo. Ruke ili sređeni notki su češto korišćeni da prodaju proizvod. A šibice pravim kao odgovor na potrebu da jednostavno spalimo sve što nam je predstavljeno. Gde god se našli na političkom ili ideološkom spektru, sigurna sam da ste imali trenutke kada ste hteli da zapalite šibicu i gledate kako sve gori.
Mnoga vaša dela tumače se kao feministička. Da li je to nešto što ste nameravali ili se taj naziv danas olako upotrebljava?
To mi je bila namera i pre nego što sam ikada napravila nešto što se može smatrati umetnošću. Znala sam da želim da budem feministička umetnica i da koristim materijale i alate na način na koji će inspirisati devojke da budu smele. Bitno mi je da doprinesem diskursu koji je nama ženama, relevantan.
Da li je ograničavajuće kada vas kritičari i fanovi etiketiraju?
Mislim da je to neizbežno. Možda sam naivna, ali mislim da nazivi i etikete ne moraju da umetnika ograničavaju. Možeš da me nazoveš kako hoćeš, ali ne znaš šta ću sledeće da napravim, i šta god da je to, može da prkosi tvojim očekivanjima.
Acquiesce, 2018. Stoneware. Courtesy of the artist and Nathalie Karg Gallery
Yummy, 2017. Stoneware, porcelain. Courtesy of the artist and Mrs Gallery
Intervju: Anja Paspalj
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti