Mladi srpski umetnici koji inspirišu: Tina Radulović Danilović

Foto: Privatna arhiva

Mnogi je se boje jer veruju da ne garantuje budućnost. Ipak, postoje i oni koji su se usudili da pregaze sve stereotipe i pokažu koliko je energije, volje, strasti i ludosti je potrebno da biste bili umetnik u Srbiji...

Mislila je da će biti sportista, ali je samo jedan poziv odlučio da njen život bude umetnost.

Prvo je upisala školu crtanja i slikanja, a nakon toga i diplomirala zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama, a u avgustu ove godine sa postavkom Kraljica gabora, imala je i svoje prvo samostalno predstavljanje.

Kada se javila ideja o umetnosti?

To je bila moja potajna želja, ali sam oduvek mislila da nemam talenta. Ali, neki treptaj u stomaku naterao me je da pozovem školu slikanja, gde je gospođa sa druge strane slušalice na moje pitanje mogu li da upišem školu crtanja iako ne znam da crtam, odgovorila sa: „ Nemamo vremena za bacanje.“

Posramljeno sam spustila slušalicu i poželela da više nikada ne progovorim o tome. Međutim, pošto želja nije jenjavala, posle nekog vremena saznajem za atelje Željko Tonsić, predivnu školu crtanja i slikanja. Sećam se da sam te davne 2005. otvorila vrata prelepog ateljea pretrpanog štafelajem, i u istom trenutku pomislila: „Gotovo! To je to!“

Kako bi opisala svoj umetnički pravac?

Bavim se figurativnim slikarstvom koje ima narativni karakter. Slike opisuju svakodnevne društvene situacije, mada se zbog intenzivnog kolorita mogu posmatrati i kao apstraktne. Na prvi pogled one odaju duhovit utisak, ali upravo zbog samih likova, to je osuda ljudskog karaktera.

Koji trenutak posebno pamtiš?

Kada sam prvi put prodala sliku i zaradila tada veliki novac od kojeg sam kupila nova platna i pregršt boja.

Čega se plašiš?

Svega! Uvek sam u nekom grču. Zbog nekih drugih potreba u životu, plašim se da neću imati dovoljno vremena da slikam. 

A o čemu sanjaš?

O tome da imam veliki atelje gde ću slikati sa svojom sestrom bliznakinjom i ceo dan provoditi tamo. Baš kao pravi slikar! 

Šta je za tebe umetnost?

Jedino stanje u kome čovek ostaje čovek.

Događaj koji ćeš pamtiti?

Mislim da će to zauvek biti moja samostalna izložba u uličnoj galeriji jer sam bila i moja beba koja je imala samo mesec dana. 

A najveće dostignuće?

Moja porodica.

Razgovarala: Teodora Bogdanović

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>  https://www.instagram.com/elleserbia/


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...