Uspešna srpska umetnica Ivana Bašić otvoreno za Elle: Nema kompromisa, ako želite da uspete u Njujorku!

Otkrij nam nešto o svojoj aktuelnoj inspiraciji... 

Nedavno sam kupujući materijal u prodavnici  naišla na kamen u koji sam se potpuno zaljubila, pa onda još jedan i tako sam kupila na stotine kilograma kamenja - smeh.

Nekada inspiracija potekne na taj način, sasvim slučajno naravno, a u ovom slučaju to je bio materijal. I onda sedim sa tim kamenjem u studiju, gledam ga, živim sa njim, ne bih li pokušala da ga razumem i ne bih li krenula konačno u njega. I evo nedavno sam krenula sa radom i izgleda baš onako kako bi i trebalo da izgleda. Sam materijal dao mi je inspiraciju kako treba da ga tretiram. Moji strahovi sa kojima živim, sa smrću, anksioznošću, sa granicom sopstvene kože, težinom, prolaznošću svega, sve to govori iz mene u susretu sa materijalom. 

Umetničke krize?

Ne baš. Umetnost za mene makar, zahteva stabilnost, ne bih li bila u poziciji da je stvaram. Tako da u tom smislu mogu da postoje životne krize, koje se mogu odraziti na umetničko stvaralaštvo. Najteže je hendlovati život i svu logistiku u njemu, ne bi li postigao to da budeš u takvoj vrsti procesa da konstanto stvaraš. Imam periode samoće i to su trenuci kada se hvatam za Kafku i Nabokova ili jednostavno nekoga ko mi pravi društvo u istom tom svetu ništavila, te se osećam manje samom. 

Zbog čega je tema smrti toliko inspirativna?

Zato što je to jedina definitivna i jedina konačna stvar u životu. Neizbežna je.

Kako si doživela osećaj uspeha?

Uspeh je vrlo relativna stvar. Podići se iz anonimnosti jeste uspeh ali men čeka još dug put. Kada sam uspela da napravim svoju prvu samostalnu izložbu i kada sam videla sve te radove na jednom mestu, osetila sam se manjom nego što sam ikada bila. Zato što znam da se tu ne radi o meni i da ja zapravo kanališem stvari koje su mnogo veće od mene same i koje će postojati nadam se mnogo duže kada ja nestanem. Čime se opet vraćamo na početak, a to je opet moj beg iz neminovne smrtnosti - smeh. Ali osećala sam i veliku, veliku zahvalnost.

A da nisi uspela, šta bi radila?

To nije uopšte postojalo kao alternativa. Ljudi imaju različite poglede na uspeh, za svakoga je on različit. Ja smatram da sam tek zagrebala površinu u odnosu na ono za šta znam da sam sposobna. Istovremeno ne vidim drugi način življenja.

Šta je drugačije danas u odnosu na početak tvoje karijere?

Mnogo toga. Umetnički svet je vrlo konfuzan i hermetičan, zato što postoji toliko hijerarhija snaga koje su potpuno neformulizovane i prećutne. Razlog zbog koga je izuzetno teško pozicionirati se na način na koji će tebi ići u korist, a ne nekome drugom. Trebalo je da prođe dosta vremena dok sve to razlučim i naučim kako stvari funkcionišu. Potpisala sam recimo ugovore koje uopšte nije trebalo da potpišem, jer nisam znala šta potpisujem. Naučila sam i koliko je važno da imaš svoj tim za sve, ako hoćeš da stvari budu urađene na pravi način i kako si ti zamislio i to je važno bez obzira na poziciju institucije sa kojom radiš. Promenila sam 30 vajara dok nisam pronašla onoga koji radi na specifičan način koji meni odgovara, slično je bilo i sa ostatkom mog tima. Sve je to neverovatan trud i mnogo učenja, što na kraju rezultira znanjem i osećajem da konačno ti kontrolišeš stvari. 

Koji bi savet dala umetnicima koji pokušavaju da se probiju u Njujorku?

U Njujork ne vredi otići na kratko i očekivati da će nešto da se desi, da će neko da primeti tvoju umetnost. Prosto stvari ne funkcionišu tako. Hiljade je umetnika koji pokušavaju da se probiju tamo, svakog dana. Nikoga ne interesuje ko si ti i šta radiš. 

Moraš da odeš tamo i budeš prisutan, što će u mnogome promeniti i tvoj način razmišljanja i pristup stvarima. Postoji određen način na koji bi trebalo da pričaš o svom radu, da ga predstavljaš, radiš studijske posete, prilaziš ljudima..Sve to je nešto što moraš da naučiš, zato što onaj sistem koji se primenjuje u Londonu ili Berlinu, nije nikako isti kao onaj u Njujorku. Jedinstven je. Moraš da promatraš, budeš prisutan i isplivaš u svemu tome. Niko ne može da ti da precizna uputstva. Ono što bih ja izdvojila jeste rad, krvav rad. Toliko rada da je ljudima oko mene teško da poveruju da sve to postižem. Neophodno je da sebi obezbediš egzistenciju prvenstveno. Plaćena renta i računi, prva su stabilnost na osnovu koje možeš da razmišljaš uopšte o tome da sebi priuštiš studio. Rente su užasno visoke i to je jedna od najvećih prepreka sa kojom se suočavaš u Njujorku. I potom tek sebi možeš priuštiš vreme za rad na svojoj umetnosti. To podrazumeva i da upoznaš sve važne ljude. Socijana vrednost prenosi se u umetničku, umetnička u finansijsku. Ako nemaš socijalnu vrednost nemaš nikakvu vrednost. 

Pravi ljudi tvoja su baza koja ti omogućuava vidljivost, a ona je krucijalna. Sve ukupno, poprilično je teško. 

Gde izlazi njujorška art ekipa?

To zavisi od klanova, kom umetničkom klanu pripadaš. Klanovi su vezani za određene galerije i scene koje postoje oko tih galerija. Na low East Side-u su recimo takozvani "cool kids", do onih malo konzervativnijih ilustatorski, crtački, slikarski ili dvodimenzionalno orijentisanih umetnika, pa do onih koji isključivo funkcionišu kroz grantove - bave se javnom umetnošću, sve do različitih grupa oko Čelsi galerije. Umetnici bukvalno izlaze samo na otvaranja i posle toga izlaze na after party-je tih otvaranja ili eventualno na žurke po muzejima. To je to. Zapravo ne mešaš se sa ostatkom normalnog sveta praktično nikada. 

Ko su ljudi koji kupuju tvoje skulpture?

U principu ima raznih, kolekcionara mlade umetničke scene ili ljudi koji se specijalizuju za figurativnu umetnost ali ako moram da podvučem jedan profil mogla bih da izdvojim lekare. Sve je veće interesovanje i institucija, zbog veličine i kompleksnosti samih skulptura i njihovog nekomercijalnog karaktera. 

Misliš li da bi sada mogla da uspeš i u Srbiji?

Sve je već tu, pitanje je samo da li Srbija to hoće da prisvoji. Već je srpsko, jer sam u svetu naravno predstavljena kao srpska umetnica. Nosim naš nacionalni identitet svuda sa sobom, našu priču, ona je deo svega što radim. 

Razgovarala: Maja Bunčić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/

‹ Prethodna 3 / 3 

KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin