Klišeizirane priče koje kruže oko najvećih modnih imena, zanesenjaci, apstraktni umetnici, opijati, tužne porodične povesti, ljubavne intrige i skandali potpuno gube značaj kada je reč o belgijskom dizajneru Driesu Van Notenu. Vrlo svedenog izgleda, odmerenog ponašanja, mirnog uma čak i u najkriznijim situacijama, ovaj modni kreator direktno prkosi svim stereotipima koji važe u ovoj industriji čija se vrednost meri u ciframa koje se završavaju sa mnogo nula.

„Ja sam deo modnog sistema, ali ne poštujem sva njegova pravila. Ne želim da budem protivnik - samo da radim svoje stvari na svoj način.“ I to mu polazi za rukom već više od trideset godina. Ne obnažuje svoje modele, ne vređa javno kao njegove kolege, niti plasira svoj akt za potrebe najave nove kolekcije. Postavlja se pitanje kako Dries uspeva da opčini svet svojim luksuznim art deco motivima ukrašenim remek-delima nagrađivanim brojnim nagradama, od kojih je svakako najznačajnija CFDA nagrada 2008. godine za najuticajnijeg internacionalnog dizajnera. 

Kad je bio mali, umesto da se igra kao sva deca, Driesu je više odgovaralo da sa svojim ocem sortira upravo pristigle nove materijale u minijaturnoj porodičnoj radnji otvorenoj davne 1970. u Antverpenu. Za ovo mesto se direktno vezuju počeci šarene, eklektične i nikako skromne Van Notenove modne bajke. 

Veoma ambiciozan, sa tek dobijenom modnom diplomom sa prestižne Kraljevske akademije, Dries zajedno sa svojim kolegama iz klana „Antverpenska četvorka“ odlazi u London u potrazi za karijerom. Ne može se reći baš i „trbuhom za kruhom“, pošto je reč o momku sa tradicionalnom buržoaskom porodicom iza sebe: malo je studenata dizajna koji su mogli da se pohvale kako su sa roditeljima školske letnje raspuste provodili po najvećim modnim sajmovima kao što je na primer Pitti Uomo u Firenci. 

Gospodin van Noten javno iskazuje zahvalnost svojim roditeljima kad god ima priliku za to. Zapravo, veoma je vezan za njih i ne krije koliku mu je olakšicu u profesionalnom sazrevanju predstavljalo to što su mu dali početni kapital i butik u kom će prodavati svoje kreacije - pojedini kreatori morali su pošteno da se zaduže kako bi uopšte stigli do tog prvog koraka. Možda upravo u tome leži tajna uspeha ovog neosporno pretalentovanog dizajnera. Dries nikada nije morao da se trudi da postane modni dizajner i biznismen, on je zapravo to i bio već od najranijeg detinjstva. Samo je nastavio tamo gde su dve generacije pre njega stigle. 

Jednog sasvim običnog popodneva, sa nekih 16 godina, video je na svom televizoru Davida Bowiea i zaljubio se toliko da je godinama kasnije njegov lik i delo uzeo kao inspiraciju za kolekciju jesen/zima 2011. godine. To mu, ipak, nije zamerila njegova srodna duša Patrick Vangheluwe sa kojim je u emotivnoj vezi sada već skoro tri decenije. 

PageBreak

Svojom prvom kolekcijom koju je prikazao u Londonu davne 1986. godine uspeo je da stavi u red za kupovinu klijente kao što su Barneis iz Njujorka, Pauw iz Amsterdama i Whistles iz Londona. Zaista grandiozan početak. Uprkos nagađanjima o tom da li je ovakav prolaz dobio na poklon po genetskoj osnovi, ili je vremenom zaista izoštrio čula, jasno je da ovaj najpre biznismen, pa onda dizajner, tačno ume da proceni šta žena želi da obuče i kako se oseća u njegovim kreacijama. I nije da se baš zamara oko toga, ali i dalje pokušava da nađe odgovor na pitanje zašto njegove kolege kreiraju stvari koje su više art nego što su nosive: „Pravim garderobu koju ljudi mogu da nose, a ne umetnost“, kaže. Sa ovim se apsolutno slaže i njegova dugogodišnja prijateljica Susannah Frankel, urednica modnog magazina AnOther, koja smatra da su njegove kreacije dovoljno modne, ali ne toliko da ulaze u zabranjenu zonu nenosivog. Čovek jednostavno ne troši vreme na nešto što, da je žena, ni sam ne bi nosio.

Dobro je poznato da ovaj modni dizajner ne pravi kolekcije koje imaju odrednicu haute-couture. To ga ne zanima, a tvrdi da nikada i neće: „Možda sam malo naivan, ali uopšte nisam oduševljen idejom da kreiram stvari koje se neće prodavati u mojim buticima.“ Danas brend broji oko 400 butika širom sveta i ako su  finansijske analize tačne, godišnju zaradu u vrednosti od 30 miliona evra. Zar je potrebna bolja potvrda njegovih estetskih uverenja koja danas, kad su ofanzivna ekstravagancija i vizuelne eskapade postale pravilo u visokoj modi, prosto bodu oči svojom svedenošću i jednostavnošću. Svojim modelima on kao da poručuje da je dobro ukrojena suknja mnogo ekstremnije dizajnersko dostignuće nego naučno fantastične kreacije sa metalom, plastikom i fluorescentnim detaljima, kojima je mesto u filmovima, fundusima pozorišta ili karnevalskim garderobama.  

Sa senzacionalizmom Dries van Noten je na Vi. Svaka njegova revija vrlo je svedenog karaktera. On ne voli propratne trikove ili unapred osmišljene marketinške planove kojima će zadiviti sledbenike modne religije. On, prosto, napravi kasting na kome odabere prelepe modele svih rasa, a pistu smesti u velelepnu dvoranu gradske skupštine Hotel de Ville u Parizu. Tamo je upravo bila prikazana kolekcija za jesen/zimu 2018/19. inspirisana vibrantnim printovima, siluetama dvadesetih, nekonvencionalnim krojevima i šljaštećim ručnim vezovima. Za njega je to sasvim dovoljno, za nas posmatrače čak i previše. „Više volim da vidim dobru izložbu koju sponzoriše brend nego lošu prezentaciju usled nedostatka sredstava.“ 

Svoju stotu reviju održao je u martu 2007. godine. Kao znak zahvalnosti ljubiteljima njegovog dela koji zahvataju različite starosne grupe, napravio je upravo takav izbor modela - i oni su bili starosti od 20 do 50 godina. Prava poslastica bio je povratak na pistu velikih manekenskih imena kao što su Trish Goff, Debra Shaw i Elise Crombez, sa kojima je dizajner zajedno proslavio lepotu koja ne zna za godine.

Motivi pretežno zastupljeni u desenima koje kreator uvek iznova prezentuje floralnog su karaktera, što ne čudi s obzirom na to da je Dries veliki ljubitelj hortikulture. Diči se rajskim vrtom od 22 hektara u sklopu svog imanja nadomak Antverpena. Ne, nije greška. Bašta ima 22 hektara. Ako se pažljivo pogledaju fotografije enterijera kuće u kojoj živi Van Noten, a posebno obrati pažnja na svaku od keramičkih vaza sa cvećem na gigantskom antikvarnom trpezarijskom stolu, više je nego jasno kako dolazi do tih savršeno usklađenih tonova kojima boji svoje kolekcije. Bio to Edenski vrt ili obična ogromna bašta, svakako je utočište u kome dizajner nalazi preko potreban mir i inspiraciju. Sebe često u šali naziva „depresivnim baštovanom“. 

Nakon svake prikazane nove kolekcije dizajner se povlači u svoju zen-čauru ne osvrćući se na dan koji je iza njega jer je, kako kaže, preveliki perfekcionista da bi dozvolio da ga neki eventualni propust izbaci iz šina. Voli da se prepusti malim stvarima koje čine život lepšim, recimo pravljenju džema, šetnji sa svojim psom ili, ako je posebno raspoložen, gledanju nekog filma, među kojima mu je omiljeni A single Man u režiji njegovog kolege Toma Forda. Pojam luksuza za njega samog umnogome se promenio tokom godina uspona. Nekada je prva asocijacija na ovu reč bio skup hotel, stara boca šampanjca ili odlazak na neko egzotično ostrvo. Danas je to šetnja šumom bez mobilnog telefona i e-mailova. Verovatno u istoj toj potrazi za mirom, Dries van Noten je 30 juna 2018. godine prodao većinu svojih akcija španskoj grupi Puig za cifru koja je tolika da nikada nije objavljena.

Tekst: Igor Jagić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/