Sean Penn spada u one momke Holivuda koji se nisu zaustavili samo na glumi već se prihvatili i producentskog i režiserskog posla.

Zvezda filmova Mystic River (Oskar za najbolju glavnu), 21 Grams, Milk (Oskar za najbolju glavnu) i Dead Man Walking najveći rediteljski upseh imao je sa ostvarenjem Into the Wild koje je trijumfovalo na američkim AFI Awrads nagradama kao Najbolji film godine.

Nakon toga Seen je radio kao ratni dopisnik, zatim intervjuisao bivšeg venecuelanskog predsednika Huga Chaveza, kubanskog aktuelnog predsednika Raula Castra ali i meksičkog narko dilera Joaquina Guzmana, daleko poznatijeg pod imenom El Chapo.

Kada je Haiti potresao katastrofalni zemljotres 2010. godine, Penn je osnovao humanitarnu organizaicju J/P Haitian Relief Organization, koja za glavni cilj i dan, danas ima obnovu i pomoć ugroženim na području koje je pretrpelo strahovita urušavanja i gubitke.

Složićete se, ovaj čovek ne miruje!

Bivši suprug Madonne i Robin Wright Penn takođe je pre nekoliko nedelja debitovao kao pisac romanom Bob Honey Who Just Do Stuff - distopijsko komičnom novelom o prodavcu koji radi sa strane kao plaćenik za američku Vladu. Iako roman nije naišao na sjajne reakcije, Sean je gostovao kod kolega u američkom Vogue magazinu. ELLE vam u nastavku prenosi najzanimljivije momente iz intervjua...

Kakav je osećaj kada treba da promovišete knjigu a ne jedan film koji ste uradili?

Svakako drugačiji. Na kraju filma, gde ste usko sarađivali sa toliko ljudi, stekli kontakte imate priliku da stavite tačku i da sumirate ono što ste postigli. Ali rezulatat nije samo vaš. Bilo da ste razočarani ili oduševljeni urađenim, to je efekat timskog rada. Kada pišete knjigu, iako imate pomoć urednika ipak ste solo, samo vi i redovi rečenica i rečenica. Ali opet, volim da radim nešto što je samo moje i za šta ne moram nikome da odgovaram i izvinjavam se.

Ali otkud sad knjiga? Zar nekako nije bilo logičnije i bolje da napišete scenario za neki film? Da li je upravo jer ste želeli nešto svoje da imate u potpunosti ili je priča bila takva da je jedino mogla da se uobliči u formu romana?

Rekao bih da je oboje. Kada sam dobio ideju za priču nisam imao želju da to jednog dana pretvorim u film. Prosto mislim da sam toliko dugo provodio u društvu, okružen ljudima da sam želeo da se malo izolujem i uradim nešto što neće posle biti toliko podložno kreativnoj saradnji ili finansijskoj pomoći. Takođe došao sam u onaj period života kada više nisam hteo niti želeo da ispunjavam tuđe želje i očekivanja da li će ili ne film proći dobro na blagajnama. Ovde kada završite nešto odmah napravite deal sa izdavačkom kućom, ne igrate se nekim teorijama i kalkulacijama.

Da li to znači da se već "kuva" nova knjiga?

Da. "kuva" se. Reći ću samo to.

A neki novi film?

Nemam u planu da snimam ništa kao glumac. Voleo bih možda da se opet okušam kao režiser, i jedna priča je već na stand by, ali kada će se to desiti ne mogu da procenim. U svakom slučaju, mnogo sam više u ovom trenutku fokusiran na pisanje nego na filmske projekte.

Na promociji knjige o tvom romanu pričali su Salman Rushdie i Sarah Silverman, koji su tvoj rad uporedili sa Mark Twainom, E.E. Cummingsom, Charlesom Bukowskim i Wiliamom Burroughsom. Da li je proza navedenih pisaca bila tvoja možda početna inspiracija?

Čudno je to. Tokom svoje aktivne glumačke karijere ukoliko bi spomenuo da mi se neki glumac posebno sviđa, mediji bi odmah prokomentarisali kako mora da je on moj idol, uzor. Iskreno verujem da ako te neko inspiriše, tebe zapravo nadahne ta sloboda kojom su tekle njihove reči, njihova dela. Oni utiču na tebe da pronađeš sopstven stil, da se sam izboriš sa rečima nalik njima. U svakom slučaju, čitaoci su ti koji će dati sud o delu.

Tvoja knjiga izašla je u trenutku kada je u Holivudu, ali i u svetu aktuelna inicijativa #MeToo koja se takođe spominje u tvom romanu. Kakav stav imaš prema jednoj od najvećih inicijativa koja se rodila u poslednjih nekoliko decenija?

#MeToo jeste deo mog romana, u kome se dotičem nekoliko još aktuelnih dešavanja. Bez obzira na sve, ja sam neko ko će uvek podržati i podstaći promene koje teže da izjednače ljude. Mislim da je ovde najbitniji razgovor. Stvari moraju da se menjaju, bitno je nasleđe koje ostavljamo budućim generacijama kao i svest da niko ne sme da se ponaša na takav način i da misli da će proći nekažnjivo. Ako ne idemo ka tom pojašnjenju, onda idemo samo unazad ka apokalipsi, o tome takođe priča moj roman.

Priredila: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/