Intervju sa Anthony Hopkinsom: Najteže je sarađivati sa onima koji se osećaju uzvišeno zbog toga što glume!

foto: Profimedia

Dodajući da ga je bes terao uvek da gura napred čitavog života...

Hannibal Lecter? "To nije ni blizu moja najbolja uloga".

Penzija? "Ako prestanem da radim, umreću".

Da li oseća žal zato što je dobar deo života izgubio u alkoholu? "Ne, to je život".

U veličanstvenom intervjuu sa njemu svojstvenim dostojanstvom, ser Anthony Hopkins govori o demonima koje je rasterao, ali i novim borbama koje mu predstoje sad, kad se približava osamdesetoj.

Niko ne bi smeo da zameri ser Anthony Hopkinsu, ako bi poželeo da ode u penziju i radi šta mu je volja. Ali on to ne želi. Na reč "penzija", njegove reči postanu ledeno prodorne, baš kao da gledaju Jodie Foster u ulozi Clarice Sterling u "The Silence of the Lambs". 

"Kada bih prestao da radim, umro bih", kaže Hopkins. "I zato nastavljam. Ne želim da završim sve ovo, tako da ste osuđeni na mene. Osećam se dobro, vežbam, radim stalno i ne želim da stanem. Eto." 

I zaista, on je u odličnoj formi i upravo je završio sa 92. filmom u svojoj karijeri i petim u "Transformers" franšizi, koji nosi naziv "The Last Knight. Hopkins igra ser Edmunda Bartona, 12. erla od Folgana, koji je svoj život posvetio proučavanju drevnih ljudi i Transformera. On i Mark Walberg se udružuju da spasu svet od uništenja u ratu između Transformera i ljudi. 

"Moram da priznam, ja ne razumem u potpunosti radnju tog filma", kaže Anthony. "Sve je vrlo komplikovano i postoji čitava mitologija iz prethodna četiri filma. Znam samo da igram visokoobrazovanog, ekscentričnog engleskog lorda. Divno sam se zabavio snimajući taj film. Divno je i raditi sa Walbergom. Lokacije su izvanredne (Nortumberlend, Norveška, Arizona, Skaj i Stounhendž). Ja se tako pojavim, obučem svoj kostim, kažem svoje replike i klonim se nevolja. To je sve što radim." 

Hopkins voli da raskrinkava svaku naznaku glamura u svetu glume. Prezire bolnu predanost glumaca koji tokom snimanja ostaju u svojoj ulozi ("kakvi smarači") i ponavlja po nekoliko puta da "je najteži u tom poslu osećaj uzvišenosti koji neki ljudi imaju zbog onoga čim se bave". 

Zato on kaže da uživa u tome što se pojavljuje u blokbasterima, uprkos tome što ga je svojevremeno Laurence Olivier lično pozvao da se priključi Kraljevskom nacionalnom pozorištu, kao svog učenika. 

A post shared by @anthonyhopkins37 on May 27, 2015 at 8:32am PDT

Priseća se kako je jednom kao pozorišni glumac u dvadesetim godinama života, dok je igrao u jednoj predstavi, otac Richard upitao da li tu ima neke pucnjave. Pošto se njegova mama Any užasnula zbog takvog pitanja, otac je rekao: "Sve je to lepo, da blejiš okolo i igraš Šekspira, te klasične stvari. Treba da zarađuješ novac". 

"I bio je u pravu", kaže njegov sin. "Rekao mi je da idem u Holivud, kao Richard Burton (njegov komšija inače) i zaradim neki novac. Tako sam došao u Los Anđeles pre toliko godina (stigao je sredinom sedamdesetih) i zaljubio se u sjaj sunca. To je divno mesto za dobar život."

Sin pekara iz port Talbota u Velsu postao je glumac, kako kaže, "zato što nije bio baš dobar u školi i nije imao talenta da bude pekar". 

"Želeo sam da budem muzičar, ali sam mislio da nisam dovoljno dobar, pa sam postao glumac. Bio sam ljut, nemiran dečak pun besa, a taj bes me je terao napred, gonio da tražim nešto drugačije i tako sam došao do scene". 

Činjenica je i da je najslavnija osoba iz njegovog komšiluka bio Richard Burton, kojeg je jednom video kako prolazi nedaleko od Port Talbota u sportskom automobilu. 

"To me je nateralo da pomislim da i ja mogu da učinim tako nešto", priseća se Hopkins. "Morao sam da se pokrenem i da uspem u nečemu. Bes u meni me je naterao da uradim nešto drugačije od svih ostalih i dokažem da je moguće uspeti u životu". 

Nema sumnje da je Hopkins komplikovan čovek i da ga je teško osvojiti. Kao mlada zvezda, bio je poznat po opijanju, koliko i po izvanrednim izvođenjima. 

Kad je kod Olivijea uzleteo u Strindbergovom "Plesu smrti", veliki glumac je u svojim memoarima napisao da "izuzetno obećava". "Kretao se u ulozi Edgara kao mačka sa mišem među zubima". 

Njegov Čehov obeležen je njegovom "kolosalnom energijom i besom". Ali ma koliko voleo scenu, prezirao je elitizam pozorišnog establišmenta, u koji se nikad nije uklapao. 

Samo je zbog kritičara, koji su ga opisivali kao briljantnog glumca, uspeo da se "provuče" uprkos teškom opijanju. Ipak, na kraju je na pola posla napustio produkciju "Magbeta" 1973. Zasitio se pozorišta i otišao u Holivud". 

Ovih dana, Hopkins retko govori o svojim problemima s alkoholom, dva propala braka (jedan sa glumicom Petronelom Barker i asistentkinjom producenta Jennifer Linton) i jednoj ćerki (Abigail, koja sada ima 48 godina i koju samo sporadično viđa).

Trezan je od 29. decembra 1975. kada se probudio u Arizoni bez predstave kako je došao u jedan pustinjski grad. Tog dana otišao je na prvi sastanak anonimnih alkoholičara. 

"Sve je to bilo zbog te ludačke energije", kaže on. "Imao sam energiju koja me je pocepala i alkohol je bio moj način da se izborim s tim, ali kad imate tu energiju, samo idete dalje. Ne umete da stanete." 

Trenutno čita biografiju pokojnog komičara Johna Belushija, koji je umro od predoziranja. U Belushiju vidi i sopstvenu autodestruktivnost.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj stranici:

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin