Modne lekcije Rite Airaghi, žene koja je bila najbliži saradnik Gianfranca Ferrea

foto: arhiv fondacija GF

Sa Ritom koja je bila jedna od najbitnijih i najbližih saradnika velikog "arhitekte" je pričala novinarka Tatjana Đorđević. Dve dame su se dotakle ne samo stvaralaštva velikog Ferrea i fondacije koja nosi njegovo ime već i izložbe "Moje viđenje bele košulje - Gianfranco Ferre" ...

Zvali su ga maestro. Samo u krugu najbližih prijatelja dozvoljavao je da ga nazivaju arhitektom. I to ne bilo koji arhitekta, već modni arhitekta. Čar nije bila u tome što je znao da kroji odeću, već što je znao da je projektuje.  
- 

Gianfranco je dizajnirao komade odeće koji predstavljaju prave umetničke skulpture. Iza svake njegove kolekcije, stoji duboka analiza i istraživački rad, i to je ono što ga je činilo drugačijim. Bio je prvi dizajner koji je učinio da moda izađe iz šablonskih okova, kako bi je uveo u jednu drugu dimenziju, koja se vezuje za umetnost, kulturu, antropologiju... - započinje svoju priču Rita Airaghi, dugogodišnja saradnica i prijateljica jednog od najvećih modnih dizajnera i direktorka fondacije Đanfranko Fere, koja je osnovana u Milanu posle smrti slavnog dizajnera 2007 godine. 

Trenutna postavka izložbe „Moje viđenje bele košulje. Gianfranco Ferre.“ u Americi, samo je jedan od projekata na kojima ova fondacija radi, kako bi sačuvala sećanje i širila modnu viziju velikog umetnika. 

Cilj fondacije Gianfranco Ferre  jeste da neguje, promoviše i širi  kulturne, umetničke i estetske vrednosti poznatog dizajnera i arhitekte. Između ostalog fondacija puno  ulaže u edukaciju i podršku mladih dizajnera. Na koje sve načine fondacija pomaže mladim talentima?

Fondacija Gianfranco Ferre je nastala sa ciljem da očuva sećanje na Ferrea koji važi za jednog od najznačajnijih italijanskih dizajnera i dizajnera uopšteno kada je reč o savremenoj modi. Nije bilo dovoljno da samo sakupimo njegove materijale kao što su crteži, skice, fotografije ili video materijali i da ih zaključamo u neki arhiv. Poznato je da je Ferre mnogo pažnje poklanjao mladim talentima. Predavao je 5 godina na Domus Akademiji u Milanu, sa željom da studentima objasni metode rada i tehnike projektovanja u modnom dizajnu. Kao arhitekta držao se toga da svaka kreirana stvar nastaje iz jednog temeljnog studijskog projekta. Često je govorio da su kreativnost i talenat osnova, ali ako ne postoji temeljan projekat za svaku kreaciju, onda to ne može da funkcioniše. 
Posle njegove smrti, ja sam sakupila Fereova najvažnija predavanja i objavili smo knjigu „Modne lekcije“. Dakle, značaj fondacije je taj, da sav taj materijal koji smo sakupili i sačuvali bude dostupan onima koji žele da se upoznaju sa njegovim radom i metodama koje je koristio pri stvaranju svake kolekcije.Fondacija funkcioniše na dva načina, ili ja idem i držim predavanja i radionice na fakultetima u Italiji, ili organizujemo ista kod nas u fondaciji.  

Trenutno fondacija gosti seriju master predavanja (od novembra 2015 do juna 2016) u organizaciji no profit agencije Connecting Cultures gde je glavna tema „ethical fashion“. Kako je nastala ova saradnja?

Predavanja imaju za cilj da prikažu modu na drugačiji način i da otvore nova saznanja i vizije u modnoj industriji. Ovo je već druga godina da Connecting Cultures organizuje ova master predavanja, što znači da su rezultati pozitivni. Mi kao fondacija, samo dajemo prostor gde se održavaju predavanja, što ima simboličnu vrednost. 

Vaša izložba “Moje viđenje bele košulje. Gianfranco Ferre.”, posle Italije otputovala je u Ameriku gde će biti izložena do marta 2016.  Da li je ova izložba prva u nizu izložbi koje planirate u budućnosti?

Reč je o 27 belih košulja koje se selektovane u poslednjih 20 godina Fereovog rada,
i od kojih svaka ima svoju priču i kulturnu vrednost. Uz košulje, izložba prikazuje i skice, ilustracije i video materijale koji zajedno omugućavaju da posmatrač uđe u dizajnerov svet krojenja i stvaralaštva. Ove košulje nisu samo komadi odeće, već prave skulpture koje su imale posebnu vrednost za samog Ferrea, svaka na svoj način, a kojima je on pridavao poseban značaj. Izložba je jako kompleksna, i radi se o komadima odeće koji su jako osetljivi. 
Što se tiče budućih destinacija na koje bi izložba mogla da otputuje, najveći problem jeste prostor u kojem bi ona bila izložena, jer on mora biti veliki. Dobili smo nedavno poziv iz Zagreba koji je želeo izložbu po svaku cenu, ali na žalost prostor nije bio adekvatan. Za 2017 godinu pripremamo seriju manjih izložbi, a jedna od njih će biti izložba nakita koja će sasvim sigurno biti lakša za putovanja.

Nedavno ste podržali projekat Fashion Intelligence, naše autorke Andrijane Popović koja živi i radi u Italiji, a koji je inspiraciju pronašao u mladim dizajnerima iz Crne Gore i Srbije i koji otvara nove vizije u odnosu individualca i modnih vrednosti. Zašto ste podržali ovaj projekat i da li je to način da se misao i rad Gianfranco Ferrea proširi i na prostore ovih zemalja?

Prvi put kada sam čitala brifing projekta Fashion Intelligence, činilo mi se kao da čitam koncept koji u srži nosi Ferreovu poruku. Za njega, moda je kultura, ekspresija prošlosti neophodna za kreiranje budućnosti. Kultura ti zapravo omogućava da upoznaš prošlost. Isto tako, u ovom projektu sam odmah primetila, da su metode kao što je istraživanje ili projektovanje, izuzetno naglašene, kako bi se jedna ideja transformisala u određenu aktivnost. Jednom rečju, činilo mi se da je gospođa Popović savršeno dobro razumela Ferea, i smatrala sam da vredi da je podržim u onome što radi. U njenom radu sam pronašla profesionalnost i veliku strast. 

U kakvom su odnosu danas moda i kultura, moda i umetnost?

Promeljen je koncept mode. Može se govoriti o kontekstu mode i kulture ili mode i umetnosti, uzimajući u obzir samo neke primere, a njih je malo. Danas je na tržištu ponuda ogromna, a mladi su pod uticajem slike koja dolazi iz svakodnevnog života. Malo je onih koji se bave pravim istraživanjem i analizom. Moda mladih dizajnera više izgleda kao rad izveden bez ikakve pripreme, nego rad kojem je prethodilo istraživanje. 

Da li su danas velike modne kuće pažljive u odnosu na mlade dizajnere?

Moram priznati da postoje modne kuće koje obraćaju pažnju na mlade talente. Postoje naravno i one koje ne žele da se adaptiraju sadašnjici i ne vide značajnu ulogu u idejama koje dolaze od strane mladih, i sudbina takvih kompanija na žalost je osuđena na nestanak. 

Postoje velike modne kuće kojima upravljaju mladi menadžeri koji imaju viziju i rade na tome da pronađu i angažuju mlade dizajnere. Međutim, sa druge strane, imamo situaciju u kojoj mladi dizajneri danas lako dobijaju stipendiju za studije, ali posle imaju teškoća da pronađu staž i posao. To se završava tako što često rade poslove koje nemaju veze sa modom.

Koliko danas vredi talenat, a koliko finansijska podrška u uspehu jednog mladog dizajnera?

Ako ne postoji talenat, ništa ne vredi. Moraš imati takođe i ideju o onome što radiš, i gledati uvek unapred. Talenat je srž i osnova svega. S druge strane, danas je veoma teško naći posao u modnoj industriji ili pokrenuti svoj biznis, čak ni finansijska podrška nije uvek dovoljna. Potrebno je svojim idejama, svojom kreativnošću napraviti poznanstva, koja će mladom dizajneru omogućiti pre svega validan staž koji može garantovati uspeh.

Po vašem mišpljenju, kakva je situacija danas kada je u pitanju “made in Italy”?

Kada bi sve bilo made in Italy, onda bi situacija bila savršena. Na žalost to nije slučaj, i smatram da je nemoralno danas proizvoditi po izuzetno niskim cenama u zemljama, kao što je recimo vaša, i onda taj isti prozivod prodavati po izuzetno visokim cenama u razvijenim zemljama. 

Koji bi savet dali mladim dizajnerima?

Jedan mladi dizajner mora pre svega shvatiti kome se obraća i ko je njegov kupac. Dakle, preciziranje krajnjeg kotrisnika je osnova. Zatim, mora težiti tome da bude jedinstven. Danas je ponuda ogromna i to po jako niskim cenama, a primer za to su Mango, Zara, HM i drugi. Pametan kupac prepoznaje šta je unikat i šta je drugačije. Isto tako, takav proizvod treba biti dostupan kada je u pitanju njegova cena.  

Najleša uspomena na Gianfranca Ferrea? 

Mnogo ih je. Završetak svake kolekcije je sećanje za koje se vezuje beskonačna emocija, gde su radost i suze njeno oličenje. Zatim priča i saradnja sa Diorom je takođe nešto što nikada neću zaboraviti. Ali ona najlepša sećanja vezana su za male i neke obične stvari. Recimo, to što je Gianfranco često krao čokoladice iz moje kancelarije i bio u stanju da ih jede bez prestanka.

Razgovarala: Tatjana Đorđević

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> http: //www.viber.com/ellesrbija


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin