Jason Wu: (The) Boss

Foto: Profimedia

Prešao je put od dizajniranja odeće za lutke do oblačenja prve dame SAD. Jason Wu je harizmatičan mladić koji se hrabro upustio u avanturu zvanu “transformisati Hugo Boss....

Njujork je, februar i na reviji Hugo Bossa sve oči su uprte u Jasona Wua. Ovaj tridesetjednogodišnjak se upravo prvi put predstavio kao umetnički direktor evropskog megabrenda Hugo Boss, a kao inspiracija za dekor revije poslužilo je sedište modne kuće Boss u Nemačkoj. Deset ogromnih staklenih zgrada smeštenih između farmi, poput kontrasta između prirode i urbanizma, našlo se na pisti u jednom od napuštenih solitera na Manhattanu.

Svaki detalj ove revije bio je osmišljen do najsitnijeg detalja, sa ciljem da impresionira. U svakom segmentu se oseća koliko je ova prilika važna za brend koji namerava da transformiše svoj status multimilionerskog giganta u brend ženske odeće koji ima nameru da zaigra u njujorškoj velikoj ligi. U prvom redu su: Gwyneth Paltrow, Reese Witherspoon, Diane Kruger…

Tu je i kasting na kom su se našli najtraženiji svetski modeli, uključujući Edi Campbell, koja je nosila raskošno poslovno odelo uz suknju i ozbiljne ravne, crne mokasine. Ne treba zaboraviti ni Stellu Tennant, koja odiše ležernošću dok zatvara reviju u gracioznom crnom smokingu. Iza scene su i drugi slavni iz industrije – producent revije Alex de Betak leti unaokolo sa svojim Bluetoothom u koji neprestano izdaje instrukcije, a tim snova za kosu i šminku, Guido Palau i Pat McGrath, pretvorio je devojke u žene sa zalizanom kosom i minimalnom šminkom. Tu je, naravno, i modni stilista Joe McKenna, koji je pomagao Jasonu u definisanju Hugo Boss žene današnjice: ona je urbana, elegantna i samouvereno se poigrava sa pedantnim krojevima.

Kada sam se napokon smestila, vidim da Jason glasno razgovara sa Gwyneth, Diane i Reese. Ne uspevam da mu se približim jer ga je opkolio čitav tim fotografa u stilu ragbi napadača, ali vidim ga kako nešto šapuće Gwyneth i oboje se gromko smeju. Ne mogu da ne pomislim do koje mere odudara od ostatka prisutnog uglađenog holivudskog glamura: Jason i dalje izgleda kao sveže izbrijan tinejdžer.

Iste večeri, u VIP prostoriji poznatog njujorškog restorana, Jason Wu je održao govor na intimnoj večeri za prijatelje modne kuće. „Intimna večera“ u jeziku mode često može označava kanapee za 500 ljudi, ali ovoga puta intimna večera zaista jeste večera za stolom za 30 ljudi. Jason je u elementu, smešten između svoje dve prijateljice, Reese i Diane. Njegova jednostavna prisnost sa ove dve žene ne bi trebalo toliko da me čudi. Na kraju krajeva, u Njujorku je poslovna komunikacija pripadnika modnog i sveta slavnih izuzetno prisna i lična. Na primer, sasvim je normalno izaći napolje na sneg na cigaretu sa Benedictom Cumberbatchem. Trudim se da se ne otopim dok on galantno skida kaput i stavlja ga preko mojih ramena da se ne prehladim. „Samo u Njujorku“, mrmljam za sebe.

Ne postoji nijedan razlog na svetu zašto bi Jason Wu bio zaplašen nekim i nečim, jer on je predvodnik mlade njujorške dizajnerske generacije i, kao što je poznato, svetska slava mu nije strana. Kada je Michelle Obama otplesala u noć u Jasonovoj snežnobeloj haljini na prvoj inauguraciji svog muža 2009. godine, njegovo ime se ucrtalo u američku modnu istoriju. U tom trenutku je imao 26 godina, bio je na svom skromnom početku i, ako mu je verovati, ovaj uspeh je proslavio poručivši pizzu. Kada je, četiri godine kasnije, za drugu Obaminu inauguraciju Michelle odlučila da ponovo ponese Wuovu kreaciju, izazovnu pobedničko crvenu haljinu, The New Yorker mu je odao priznanje, a njegova reputacija Michellinog taličnog dizajnera je bila zacementirana.

Teško da je njen izbor bio slučajan: možete samo da zamislite kakva se provera stila odigrala u ovako važnoj političkoj odluci. Jason Wu je mladi dizajner čija je životna priča školski primer toga kako dostići američki san.

Nekoliko dana posle revije nalazimo se nasamo u novom njujorškom Bossovom showroomu. Sedi na elegantnoj crnoj sofi u odelu pomenutog brenda i odiše uspehom. Da li ikada ima vremena za prazan hod, pitam se. „Bio sam na Havajima 10 dana. To mi je prvi odmor tokom cele moje karijere“, izjavljuje. Ne mogu da kažem da sam iznenađena. Čitav njegov život je usmeren na postizanje cilja.

Rođen je u Tajpeju, na Tajvanu, u porodici uspešnih preduzetnika koji su ga uvek izuzetno podržavali i podsticali njegovu strast prema „lepim stvarima“. Od svoje pete godine se igrao sa lutkama, koje su kasnije postale njegovi minijaturni krojački modeli na kojima je učio kako da dizajnira, kroji, šije i isprobava stvari.

„Osamdesetih je Tajvan bio izuzetno konzervativna sredina i nije bilo mogućnosti za bavljenje umetnošću, pa su roditelji mene i mog starijeg brata preselili u Vankuver. Smatrali su da je pogled na život iz drugačije perspektive veoma važan“, prepričava Jason. Odaću vam dve srećne okolnosti koje su mu se dogodile u ranoj mladosti: u devetoj godini je dobio šivaću mašinu, koja mu je promenila život, a druga su časovi sa nastavnicom engleskog jezika, koja ga je obasipala modnim časopisima. „Muriel Kauffman je bila moja nastavnica engleskog. Užasno mi je išlo sa učenjem iz knjiga. Užasno. Potpuni promašaj. Muriel je stoga počela da mi donosi modne časopise i tako sam zapravo uplovio u modni svet i počeo da baratam jezikom.“ Ozbiljnog izraza lica dodaje: „Ako me pitate šta sam prvo izgovorio na engleskom jeziku, reći ću vam: Stepahnie Seymour.“

Kasnije su ga roditelji prebacili u SAD, u internat u Konektikatu. „I tada sam naleteo na posao u fabrici igračaka“, opisuje svoju izuzetnu snalažljivost. Pozvao je njujoršku kompaniju igračaka Integrity Toys, poslao im svoje crteže kostima za lutke i obezbedio sebi intervju za posao. Tada je imao 16 godina. Na razgovor je otišao vozom, sam, naoružan gomilom svojih crteža odeće za lutke. „Pokazao sam im svoje radove i rekao: 'Ovo mogu da napravim za vas', i dobio sam posao.“ Radio je u svojoj studentskoj sobi posle časova, tokom prolećnog raspusta, posećivao je fabrike kompanije u Kini. „Taj posao je postao mnogo više od pravljenja odeće za lutke. Dobio sam šansu da radim sa inženjerima, naučim šta je brizganje plastike, kako se pakuje, sve.“ Plata mu je porasla na 500 $ mesečno, pa je od ušteđevine kasnije pokrenuo sopstvenu modnu kompaniju. „Veoma je simpatično i šarmantno kada kažem da sam pravio lutke, ali to je zaista bio pravi dizajnerski posao. Želeo sam karijeru, zaista sam želeo pravu karijeru“, kaže Jason, tvrdeći da je bio ljubomoran na svoje prijatelje koji su radili u Starbucksu ili Gapu, jer kako kaže, nikada nije imao šansu da radi u prodaji.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...