Šećer vaš najveći neprijatelj

Koje su dozvoljene količine šećera?
U redu, verovatno ćete sada sebi obećati da ćete unositi mnogo manje šećera u organizam. Ali koliko bi zapravo šećera trebalo da unosimo? Ne više od šest kafenih kašičica na dan. Recimo, jedna konzerva Coca-cole ima sedam kašičica.
I to nije sve. Izvrnite pakovanje hrane u supermarketu i dobro pogledajte hranljivu vrednost. Ne tražite ugljene hidrate, već šećer kao sastojak. Svi sastojci koji se završavaju sa „oza“ su šećer, i nemojte da vas zavaraju naptisi na kojima piše „bez dodatka šećera“. Hrana bez dodatka šećera ne znači da u njoj nema šećera ni u jednom obliku. Fruktoza možda za organizam jeste bolja od rafinisanog šećera, ali to je i dalje šećer.
I on vreba sa svih strana. Nalazi se u sosu za špagete i salate, ali i u napicima za mršavljenje. Većina ljudi danas godišnje pojede količinu šećera u vrednosti njihove sopstvene težine, a da toga nisu ni svesni. Beli hleb i bela pasta veoma brzo se pretvaraju u glukozu, kao i svi proizvodi od belog brašna (njoke, testo za picu, kroasani). Samo 15 minuta nakon konzumiranja ovakvih namirnica, one se već pretvaraju u šećer.

Kako izaći iz začaranog kruga?
Reći nekome da prestane da konzumira šećer isto je kao kazati narkomanu da prestane da uzima heroin. Takav zahtev obično je osuđen na neuspeh. Doduše, u savršenom svetu jednostavno bismo odbacili rafinisanu hranu i živeli bismo zdravo. Međutim, to nije nimalo realno.
Jedino rešenje je da vodite računa o svemu što jedete. Uzimanjem hrane ulazite u začarani krug – ono što ste pojeli ranije u toku dana zaslužno je za potrebu za hranom koju osećate kasnije.
Bar četvrtinu svakog obroka (i užine) trebalo bi da čine proteini, jer se oni veoma sporo pretvaraju u glukozu, čime sprečavaju radikalno kolebanje u nivou šećera u krvi. To bi, recimo, bila šaka puna semenki koju biste dodali u šolju jogurta ili, na primer, konzerva tune sa svežom salatom.
Doručak je najbitniji obrok, jer njime započinjete dan i od njega zavisi koju hranu će vam organizam tražiti kasnije. Recimo, u musli dodajte šaku badema, koji su veoma bogati proteinima. Trebalo bi da mislite o unosu šećera u organizam čak i ako praktikujete pet manjih obroka dnevno. Voće je veoma bogato šećerom, stoga ga jedite u manjim količinama. Ograničite sebe na jednu do dve porcije svežeg voća na dan i izbegavajte voćne sokove i voće iz konzerve, jer sadrže mnogo šećera. Ako postanete razdražljivi dok se „odvikavate“ i prekidate začarani krug, stavite pola kafene kašičice šećera ispod jezika. Ili kad god možete vežbajte. Vežbanje je prirodan način da zamenite želju za šećerom.
Takođe je veoma bitno da zapamtite koliko je hrana povezana sa emocijama.
Često otvarate frižider jer je šef vikao na vas ili imate problema u vezi. Bilo bi mnogo bolje da umesto neumerenog jela pozovete prijatelja i porazgovarate o problemu koji imate. Međutim, budite blagi prema sebi. Nemojte razmišljati o ukidanju šećera zauvek. Razmišljajte o tome da ga ukinete danas, pa onda cele nedelje, i tako malo-pomalo.
Ne možete da zamislite svoj život bez šećera? Posle nekoliko nedelja naviknućete sa na smanjen unos i počećete zapravo da osećate prirodnu slatkoću hrane koju jedete. Kasnije će vam se stvari koje ste ranije jeli činiti preslatkim. A napadi da pregrizete nešto slatko koje ste imali ranije postaće stvar prošlosti.

 

Nina Dželetović 

‹ Prethodna 2 / 2 

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...