Kako stres utiče na lepotu

Foto: Profimedia

Ubrzani tempo života i stres kao njegov sastavni deo, vrlo često se loše odražavaju na fizički izgled, kao i na celokupno stanje organizma…

Kosa vam se istanjila, primećujete da opada više nego inače? Koža vam je često upaljena, pojavljuju se nepravilnosti koje ne možete da kontrolišete? Nokti su vam krti, lome se i menjaju boju? A sve se dešava odjednom i ne možete da ustanovite u čemu je problem.

Ukoliko niste pod nekom agresivnom medicinskom terapijom i ne patite od ozbiljnijeg hroničnog oboljenja, pomenute promene su, najverovatnije, danak svakodnevnom stresu sa kojim se svi suočavamo i koji smo, nažalost, prihvatili kao stalnog životnog pratioca. Napetost i tenzija mogu biti okidači različitih oboljenja, od hipertenzije, preko problema sa varenjem, hroničnih glavobolja, do dijabetesa, ali stres može biti podjednako poguban i za spoljašnji izgled.

Savremene kozmetološke studije pokazuju direktnu vezu između nivoa stresa i pojave nepravilnosti na koži. U stanjima napetosti naš organizam pojačano proizvodi dva hormona koja stimulišu rad lojnih žlezda, a koje potom proizvode više masti u koži. Nagomilavanje masti u koži vodi zatvaranju pora, pojavi akni i nečistoća. Istovremeno, stres usporava obnavljanje i regeneraciju kože – kapacitet kože da se zaleči, što zapravo zavisi od jačine našeg imunološkog sistema, opada i za 40 posto u stanjima visoke tenzije.

Izazvan porodičnim, profesionalnim obavezama ili ličnim nesuglasicama, stres je prirodna reakcija organizma na emocionalne ili fizičke pretnje. Dovodeći organizam u stanje pripravnosti, utiče na pojačano lučenje adrenalina i povećava nivo kortizola, hormona koji je, između ostalog, odgovoran za lučenje masti u koži i povećanje količine masti u predelu stomaka. Pojačana proizvodnja masti u koži može rezultirati hroničnim promenama kao što su ekcemi, psorijaza, akne. Stres smanjuje i otpornost organizma na različite infekcije, zbog čega se i koža sporije i teže oporavlja i obnavlja.

Neke male izmene u svakodnevnom režimu nege kože mogu doprineti smanjivanju drastičnih posledica stresa. Lice bi trebalo čistiti svakodnevno, i to preparatima koji su namenjeni vašem tipu kože, obavezno onim najblažim, sa što manje alkohola i  agresivnih sastojaka. Tokom dana nanosite hranljive kreme sa obaveznim zaštitnim faktorom od štetnog zračenja. Obratite pažnju na sastav preparata i birajte one koji sadrže antioksidanse, kako biste kožu sačuvali od slobodnih radikala. Drugi način su korekcija i prilagođavanje ishrane, ali i svakodnevnog tempa života, smanjivanje obaveza, uvođenje različitih metoda relaksacije i obavezan san. Ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama nahraniće našu kožu, kosu i nokte iznutra. Takođe, sveže voće i povrće obezbediće organizmu energiju potrebnu za borbu protiv posledica stresa. Unošenje dovoljnih količina vode hidriraće organizam.

Stres i bore

Većina nas misli da je za borbu protiv bora dovoljno da nanesemo kremu sa velikim zaštitnim faktorom, ali smo u zabludi. Pogađate – sunce nije naš najveći neprijatelj kada je starenje kože u pitanju, jer to je, bar podjednako, hronični stres. Studije pokazuju da pod uticajem stresa stradaju same ćelije kože, što utiče na smanjivanje njene elastičnosti. Kada smo napeti, mozak oslobađa neuropeptide, slobodne radikale koji mogu prodreti kroz ćelijske membrane, oštećujući ih tako da ćelije gube tečnost. Ova vrsta dehidratacije ćelija kože dovodi do stvaranja finih bora, sivila kože, čak i tamnih kolutova oko očiju, jer osim na vlažnost kože, slobodni radikali utiču i na cirkulaciju. Ukoliko uočavate znake stresa na svojoj koži, uvedite  u svakodnevnu negu preparate koji sadrže glukozamin, a u ishranu namirnice koje imaju antioksidantno dejstvo.

Stres i kosa

Kada je stres hroničan i intenzivan kosa je sve tanja i opada sve više, i to primećujemo posle svakog pranja ili češljanja. Ovakav stres često ima odloženo dejstvo, mogu proći i do tri meseca od nekog stresnog događaja da bi naša kosa odreagovala. Kada počne da opada, ne može mnogo toga da se uradi – kosa mora da prođe kroz prirodni ciklus, oslabljeni pramenovi moraju otpasti, a ako počnemo i zbog toga da se nerviramo – budite uverene, opadaće još više. Probajte da se opustite i ne zaboravite da će za šest do devet meseci na mestima otpalih izrasti novi pramenovi. Dok čekate da opadanje prestane, kosu negujte hranljivim maskama, uzimajte vitamin B i pokušajte da spavate više. Veza između izgleda i zdravlja kose i stresa nešto je nejasnija kada govorimo o sedim vlasima. Da li napetost utiče na bržu i češću pojavu sedih? Možda. Naime, stres utiče na smanjivanje vitamina B u organizmu, a to jeste u vezi sa pojavom sede kose, ali neki definitivan zaključak o ovom problemu ne postoji.

Stres i nokti

Drevna medicina je po izgledu i stanju noktiju mogla da proceni ukupno zdravstveno stanje organizma. Ako su nokti suviše mekani, to može biti znak slabe uhranjenosti organizma ili hroničnog artritisa, uzdužne pruge mogu ukazivati na oboljenje štitne žlezde. A da li se i kako stres „vidi“ na noktima? Naši nokti trpe posledice stresa i spolja i iznutra. Ako smo napeti, grickamo ih i fizički oštećujemo, dok iznutra ćelije noktiju trpe zbog opadanja keratina pod uticajem stresa, i oni postaju slabiji.

Relaksacijom protiv stresa

Meditirajte – ili, jednostavnije, naučite da zatvorite oči, isključite mozak i otklonite sve prisilne misli koje vam se neprekidno motaju po glavi. Dišite duboko u položaju koji vam je udoban i slušajte samo svoje udisaje i izdisaje, koji vas opuštaju i smiruju.

Aromat erapija – različiti mirisi mogu umiriti ubrzan um i napet organizam. Koristite aromatična ulja, potpurije, a odaberite kamilicu, lavandu, ružu ili vanilu.

Taj-či – ovaj oblik vežbanja kroz sporo izvođenje različitih pokreta i kontrolisano disanje utiče na smirivanje srčanog ritma i pomera fokus uma sa svakodnevnih misli na pokrete tela.

Joga – slično taj-čiju, joga nas uči kontroli, disciplini uma, a istovremeno isteže mišiće i oslobađa napetosti.

Masaže – bila profesionalna ili u kućnoj varijanti, opustiće napete mišiće i nagomilanu tenziju, koju najčešće osećamo u ramenima i vratu, ali i donjem delu leđa.


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...