Villa d’Este: Bezvremenska lepotica sa jezera Como

Rasprostranjenost živog sveta kakav danas poznajemo dogodila se u razdoblju poslednjeg zaleđivanja Zemlje i stvaranja glečera, u trećem ledenom dobu, pleistocenu. Ledeno doba je važan deo Zemljine prošlosti u kojem su nastali mnogi reljefni oblici, biljne i životinjske vrste, a na kraju se pojavljuje i čovek. Reč je o dugotrajnom razdoblju u kojem je temperatura površine Zemlje i atmosfere drastično smanjena, što u konačnici rezultira pojavom ili širenjem ledenih površina i glečera. Otapanjem, pak, glečera koji potkopavaju zemlju te se tope i popunjavaju rupu ili prostor koji je stvoren, nastaju ledena jezera koja svoje korene vuku baš iz rastopljenih glečera.

(Kako da provedete 4 fantastična dana u Rimu)

I upravo je tako nastalo jezero Como, treće po veličini u Italiji (nakon jezera Garda i Maggiore) te je jedno od najdubljih jezera u Europi, na nekim delovima dubine i do 400 metara. Osim toga, Como se smatra jednim od najljepših jezera na svetu i još od vremena Rimljana utočište je u čijoj su lepoti uživali aristokratija i bogati. Danas je vrlo popularna turistička destinacija, okružena predivnim vilama i palatama koje krase umetnički i kulturni dragulji vredni divljenja.

Zbog svoje neizmerne lepote jezero Como je oduvek bilo elitno mesto na kojem su mnogi poznati imali i imaju svoje kuće za odmor – od Madonne i Georgea Clooneyja, preko Giannija Versacea i Ronaldinha do Sylvestera Stallonea, Juliana Lennona i Richarda Bransona.

I upravo je u Lombardiji, 40 kilometara severno od Milana, na obali jezera u parku od 100.000 kvadratnih metara, smeštena renesansna Villa d’Este, poznata još kao Villa del Garovo. Od 16. veka kada je sagrađena kao letna rezidencija za kardinala Coma, doživela je značajne promene, ali su sačuvani fragmenti izvorne arhitekture.

(Za virtualnu teleportaciju: Instagram profil koji morate da pratite!)

Na mestu današnje vile Gerardo Landriani, tadašnji biskup Coma, osnovao je 1442. godine ženski samostan. Samo vek kasnije kardinal Tolomeo Galion je srušio samostan i naručio od italijanskog slikara, vajara i arhitekte Pellegrina Tibaldija, koji je vodio i gradnju milanske katedrale, da mu dizajnira rezidenciju za sopstvene potrebe.

Tako je Villa del Garovo zajedno s predivnim vrtovima sagrađena 1570., a sama gradnja je trajala dugih pet godina. Tokom kardinalovog života postala je mesto na kojem su se rado odmarali i družili političari, intelektualci i crkvena elita. Nakon Galionove smrti vilu je nasledila njegova porodica koja za nju nije puno marila te ju je tokom godina dovela u stanje propadanja.

Od 1749. do 1769. godine bila je isusovački centar za duhovne vežbe, nakon čega je promenila više vlasnika sve dok 1784. nije došla u ruke milanske porodice Calderari koja je odlučila da ovoj lepotici vratiti prvobitan sjaj i stvoriti novi park u italijanskom duhu, nimfeum s fontanama i vrtovima, te hramom i kipom Herkulesa koji baca Lichasa u more. Nakon smrti markiza Calderarija njegova supruga Vittoria Peluso, bivša balerina u La Scali, ponovno se udala za Napoleonova generala, grofa Domenica Pina, i njemu u čast u parku podigla tvrđavu. Posed je 1815. postao rezidencija Caroline od Brunswicka, otuđene supruge budućeg kralja Georgea IV.

Svoja vrata je otvorio široj javnosti, buržoaziji i visokom plemstu kao luksuzni hotel tek 1873. godine pod nazivom Villa d’Este te sve do danas zadržao svoj visoki status. Na prelazu u 20. vek hotel je bio utočište mnogim kardinalima, vojvodama, veleposlanicima, ali i poznatim umetnicima poput Jeana Cocteaua, Isadore Duncan, Henria Matissea i Augustea Rodina.

Danas cena soba u proseku iznosi oko 1000 eura za noć, a najbolji apartman u proseku oko 3500 eura po noći. Vila je luksuzni hotel za bogate ljude, a u junu 2009. Forbes ju je proglasio najboljim hotelom na svetu.

Pogledajte ovo čarobno imanje u našoj galeriji...

Izvor: domdizajn.jutarnji.hr


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...