Naslovna | magazin | Ivan Medenica

Ivan Medenica

foto: Marina Bugarčić

U novom ELLE broju očekuje vas intervju sa Ivanom Medenicom...

Najzanimljiviji mi je bio dok je svojim oštrim i sveznajućim pozorišnim perom drmao teatarsku scenu i činio je važnijom nego što je ona zapravo bila. A bila je.

Sada pozorišne kritike piše za Nin, posvećenički se drži svog pedagoškog i naučnog rada, a poseban profesionalni plezir mu je selektovanje predstava za Sterijino pozorje i Bitef, čiji je umetnički direktor od 2015. godine. Ivan Medenica je nesvakidašnji lik, svetski putnik, veoma zanimljiv, ali s njim ne bih išao na letovanje, čak i da je plaćeno. Ta količina preciznosti je nepodnošljiva, ali je on je plasira sa takvom lakoćom da se svaki put obradujem kada ga sretnem u pozorištu ili noćnom provodu. Razgovaramo u kafeu, u kraju u kome je odrastao.

Krenuo si iz Braničevske ulice, na Neimaru. Šta se sve u međuvremenu desilo da bi stigao tu gde si sada?

Ako gledamo geografski, nisam se mnogo pomerio. Vračar je i dalje moj svet iako ovaj Vračar danas i onaj iz moje mladosti i detinjstva nemaju mnogo veze. Kao i u nekim drugim delovima grada, i ne samo ovde, već svuda u svetu, dolazi do promene krvne slike, samo što u Beogradu to nije prirodni socijalni proces. Tužna je činjenica da ljudi odavde masovno odlaze i da se taj proces poslednjih 30 godina nije prekinuo, možda malo posle petog oktobra. Odlaze mladi obrazovani, a ostaju njihovi roditelji, njihove bake i deke u nekim neimarskim i vračarskim vilama, i kada oni umru, deca prodaju te kuće. Čini se da su ta neka ostrva zbog kojih volimo Beograd i ostajemo u njemu, sve manja i manja. 

Kompletan članak čeka vas u aprilskom broju koji je u prodaji od 22. marta.


KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...

NAJČITANJE