Da li ste već pogodili o kojoj zemlji je reč?

Većina jela koja su se našla na ovoj listi neodoljivo podsećaju na ona koja se nalaze i na trpezi u Srbiji. Ipak, iako smo hvaljeni od strane turista koji nas posete, kao i naša ukusna tradicionalana kuhinja, još uvek se nismo pozabavili osvajanjaem svetskom turističkog tržišta na kome se izuzetno ceni organaska proizvodnja i takozvana "spora" ili ti slowfood kuhinja.

Time se pozabavila komšijska nam Mekedonija, koja nije čak ni usvojila koncept Slow Food kuhinje, već ga je prosto istakla i potrudila se da postane vidljiv i primamljiv stranim turistima, koji izuzetno cene vreme koje se ulaže u gajanje samih biljaka, voće i povraća, ali i u pripremu hrane.

I to iz prostog razloga jer oni sami nemaju vremena tome da se posvete.

Način života u metropolama i generalno na Zapadu izuskuje mnogo organizacije da bi se uopšte postiglo sve u jednom danu ili nedelji, dok svaki slobodan sat predstavlja pravi luksuz.

Međutim, u Makedoniji gde god da odete, bilo da je u pitanju Skoplje u kome ćete u centru grada naići na pekare koje hleb peku u kamenim zidnim pećima, ili ako iznajmite sobu na selu kod lokalnih farmera, maići ćete na istu stvar - sva hrana se priprema sa strašću, posvećenošću i ljubavlju.

Nešto za šta strani turisti nemaju vremena i čemu se dive.

foto: Instagram/beautifulcuisines

Zbog čega se Makedonija sjajno uklapa u Slow Food koncept?

Naime u pitanju je gastro organizacija koju je 1989. osnovao Carlo Petrini, a bavi se očuvanjem regionalnih i lokalnih kuhinja širom sveta.

"Kada pričamo o Slow Food konceptu, govorimo o normalnom načinu konzumiranja hrane u Makedoniji. I što je najvažnije ono ne predstavlja samo kuhinju, več i život ljudi koji dolaze sa ovih prostora, njihovu strast ka očuvanju i nezi kulinarskih tradicija " , kaže Tefik Tefikoski osnivač makedonskog Slow Food poglavlja i vlasnik hotela Tuto.

Nastavak na sledećoj strani...

PageBreak

Tefik ili Tuto kako ga zovu, odrastao je u regiji Mavrovo koja je poznata po proizvodnji sira i povrća. Njegova baka i mama učile su ga da kuva jela poput ajvara, za koje je potrebno osam sati pripreme, što je njemu tokom odrastanja bilo sasvim prirodno, baš kao što je i danas.

Međutim, nakon provedenih dve decenije u Italiji, shvatio je da stranci ovakvo posvećivanje hrani ne samo da nalaze čudnim i retkim, već i izuzetno cene, u šta se ubrzo uverio i sam.

Foto: Instagram/macedonia.timeless

Jela koja se nude stranim turistima, a kojima se oni posebno oduševljavaju su neka od klasičnih tradicionalnih jela ove zemlje, poput bureka sa spanaćem i sirom, makala (kremastog sosa od belog luka) i svinjskog pečenja sa makedonskom crvenom paprikom kao prilogom.

Ono što Mekodoniju čini gurmanskom destinacijom nije samo velika prisutnost organske hrane i tradicionalne pripreme jela, već i poseban ukus, koji je nastao pod uticajem evropske i turkse kuhinje, davši jelima jedinstveni spoj.

Tuto izdvaja i odličnu klimu, kao i samo podneblje koje je uglavnom brdovito, dok uticaj Ohridskog jezera na jugu ima takođe i svoje zasluge, te je baš ovde paradajz tako sočan, paprika hrskava, a jagnjetina meka. Dok najrazličitije sorte voća i povrća uspevaju, bez prskanja pesticidima i dodataka aditiva. Farmerki se bave organskom proizvodnjom oduvek, a to se modernim turistima itekako dopada.

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija