Nije lako napraviti biografski film, naročito nije lako napraviti biografski film o umetniku, pogotovo o slikaru. 

Pored toga što je neophodno gledaocu preneti sve one važne detalje iz života i rada slikara, tu je i celokupna priča koja bi pored verodsotojnosti trebalo da bude prezeantovana na interesantan način.

Ukoliko ste ljubitelj umetnosti umećete da cenite ova zaista verodostojna dela.

Moulin Rouge, 1952.

Ovo je britanska drama u režiji Johna Hustona, koju je Huston sam producirao i za koju je napisao scenario, tj. adaptirao ga iz istoimene knjige Pierrea La Mura. Radnja je smeštena u Pariz 19. veka i prati boemski život slikara Henri de Toulouse-Lautreca, a ponajviše njegovu ljubav ka čuvenoj burlesknoj palati Moulin Rougeu.

Film je 1953. godine prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, gdje je osvojio Srebrnog lava.

U njemu igraju José Ferrer kao Toulouse-Lautreca, Zsa Zsa Gabor kao Jane Avril, a tu su i Suzanne Flon, Eric Pohlmann, Colette Marchand, Christopher Lee, Peter Cushing i drugi.

Artemisia, 1997.

Sedamnaestogodišnja Artemisija Gentileschi (Valentina Cervi), ćerka Orazia Gentileschija, poznatog italijanskog slikara, poseduje slikarski talenat svog oca, koji nema sina i želi da njegova umetnost živi i nakon njega. 

Međutim, u šovinističkom svetu početkom 1600-tih godina, u Italiji, ženama je zabranjeno da slikaju aktove ili ulaze u Akademiju umetnosti. Orazio dozvoljava ćeriki da uči u njegovom studiju – mada joj ne dozvoljava da gleda niti slika gole muškarace. Ona je direktna i odlučna, i podmićuje ribara Fulvia poljupcem, ne bi li joj dopustio da posmatra njgovo nago telo i nacrta ga.

Artemisija traži pokroviteljstvo Agostino Tassi (Miki Manojlović), saradnika njenog oca na slikanju fresaka, da uči od njega umetnost perspektive. Tassi je čovek poznat kao razvratnik. Međutim, njih dvoje se ubrzo zaljubljuju. Artemisijin otac podnosi tužbu protiv Tassija zbog silovanja. Ovo vodi do suđenja, do kažnjavanja Artmisije mučenjem, te do Tassijevog priznavanja silovanja - što čini da bi poštedio Aremisijju muka.

Režiju potisuje Agnès Merlet.

Van Gogh, 1991

Toliko je filmova o Vincentu Van Goghu. Mnogi glumci su igrali uvrnutog Holanđanina - u Kurosawinom Dreams, glumi ga niko drugi do Martin Scorsese.

Ali, opet nije teško izdovjiti najbolji film među silnim ekranizacijama Van Goghovog života. 

Maurice Pialat nije bilo ko - čovek koji je radio “L'Enfance Nue”, “Loulou”, “À nos amours” i “Sous le soleil de Satan”, bio je savršeno spreman da mu pretposljednji film bude o velikom slikaru.

I nije Jacques Dutronc) glumac licem najsličniji Van Goghu, niti je to bitno, jer film je bitan. I nije reč samo o tome da je ovo najbolji filmski Van Gogh, već jednostavno da je ovo najbolji film koji govori o čuvenom slikaru.

Radnja prati posljednjih 67 dana slikarevog života.

Modigliani of Montparnasse, 1958.

Francuski slikar jevrjesko-italijanskog porekla Amedeo Modigliani umro je u potpunoj bedi, 24. januara 1920. godine, na Monparnasu, u Parizu. Slična je sudbina i stvaranja ovog dirljivo romantičnog filma, u kome čuvenog slikara glumi Gérard Philipe.

Naime, film je početno bio delo velikog Maxa Ophlusa, ali je on preminuo tokom snimanja. Rediteljsko mesto preuzeo je još jedan velikan francuskog filma, Jacques Becker, koji je došao kao Ophlusov prijatelj i čovek koji može do kraja dovesti početnu viziju filma.

Njegov dodir se oseti kroz čitav film, iako je reditelj stigao da snimi samo enterijere.

Tako da, osim što gledate film o poslednjoj godini slikarevog života, gledate i poslednje delo jednog od najvećih režisera koje je film ikada imao.

Basquiat, 1996.

Reditelj (i slikar) Julian Schnabel imao je privilegiju da poznaje Jean-Michel Basquiata i da bude deo čitave njujorške art scene, čiji deo je i Basquiat sam bio. Tako da zaista nije bilo boljeg režisera za biografski film o velikom slikaru.

Ne samo da ćete steći najbliži osjećaj ovog perioda i samog umetnika, već ćete kao glumce videti ljude poput Dawida Bowiea, koji igra Andy Warhola, potom Denisa Hopper, Benicia Del Tora, Courtney Love, Claire Forlani, Tatum O'Neil, Sam Rockwell, Christopher Walken, pa i Vincent Gallo. Dok Basquiat igra Jeffrey Wright.

Caravaggio, 1986.

Ovo ostvarenje nije toliko preporučljivo kao film o Caravaggio, koliko kao film Darek Jarman.

Opsednut neobičnim - uradio je i film o Ludwigu Wittgensteinu - Jarman je posvećen poročnošču Caravaggia, koju istražuje kroz njegov rani život, a koja ga je vodila u najniže slojeve  čovečanstva, odakle je izvlačio modele za svoje uzvišene religiozne kompozicije i portrete.

Ovo je film u kome je Tilda Swinton imala svoju prvu filmsku ulogu.

Edvard Munch, 1974.

Radnja filma se dešava u periodu od 1884. do 1894. godine, kada je norveški umetnik Edvard Munch počeo da se bavi ekspresionizmom i uspostavio sebe kao najsvestranijeg i najkontroverznijeg umetnika na severu Evrope. Film se, takođe, vraća na smrt umetnikove majke, kada je imao pet godina, zatim smrt njegove sestre, te njegovu tešku bolest u 13. godini.

Ovo ostvarenje nalazi trajni značaj u kratkoj aferi Muncha sa “gospođom Heibergom” i njegovim učešćem u kafićkom društvu anarhiste Hansa Jægera u Kristijani, a kasnije u Berlinu sa Strindbergom. Kroz sve to dolazi Munchova melanholija i njegova želja da na platnu, kartonu, papiru, kamenu i drvetu upozna svoja najdublja osećanja.

Peter Watkins je  napravio verovatno najbolji biografski film o jednom umetniku koji ćete ikad gledati.

Nightwatching, 2007.

Kao i sa Jarmanom, ovo je više film Petera Greenawaya nego film o Rembrandtu. Ipak, ovaj neobičnan pristup, svojstven svakom Greenawayevom filmu, izvlači na svetlo nešto zaista posebno.

Radnja ne svedoči o biografskoj celini slikarevog života, nego samo stvaranju čuvene slike “Noćna straža”. I to svedočenje nije tipično filmsko - daleko je više teatarsko. Ne očekujte veliki, uzbudljivi film, ali očekujte posebno iskustvo - bar zato što Martin Freeman igra Rembranta.



Izvor: Bosonoga.com

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/