U godini koja je već obeležena kao jedna od muzički najbogatijih (novi albumi Kanye Westa, Beyonce, Rihanne i Frank Oceana), ova jesen donosi podjednako jake naslove. Dok su najave za nova izdanja za kraj 2016. još u toku, evo 11 albuma za koje će se sigurno čuti u dolazećim mesecima:

Mykki Blanco, Mykki (16. septembar)

Teško je poverovati da Mykki Blanco tek treba da izda debi album, pošto je već izgradila svoje prisustvo na obodima hip hop kulture. Njen album je manje njeno predstavljanje publici a više pokazatelj njenih najboljih kvaliteta, i uglavnom je prikaz minimalizma - pogledajte samo tutnjavu, škrtu "My Nene" i "Shit talking creep" iskeženih zuba - ali sve to ima smisla, budući da je Blanco sama po sebi takva da ju je teško ograničiti. Manjak uglačane produkcije, koju su radili Woodkid (sarađivao na spotovima za Taylor Swift i Katy Perry) i Jeremiah Meeca iz The Drum, samo podvlači ličnost autorke.

AlunaGeorge, I Remeber (16. septembar)

Elektronska verzija debi albuma AlunaGeorgea iz 2013., Body Music, bez ikakve muke se prilagodila svojoj snažnoj pop strukturi i to je čini jednim od najživahnijih debi izdanja godine. Nakratko su se dotakli slave - DJ Snakeov remix njihove pesme "You know you like it" izbacilo ih je na 13. mesto Billboardove Hot 100 liste, a pojavljivanje na Disclosure-ovoj dinamičnoj Settle dalo im je dodatni uticaj - ali se na kraju ništa nije desilo. Upravo to im je, međutim, dozvolilo da prošire svoju zvučnu paletu bez kompromisa u svetu muzike gde velike kompanije često traže od umetnika da jure trendove, tako da I Remember, njihov projekat u kome je producent George Reid prepustio kontrolu pevačici Aluni Francis, sadrži u sebi i Karipske ritmove ("Mean what I mean" featuring Dreezy and Leikeli47) kao i EDM (Flume je koproducirao "I remember).

Hamilton Leithauser + Rostam, I Had a Dream That You Were Mine (23. septembar)

Kompozitor-kameleon Rostam Batmanglij, raniji član Vampire Weekenda sa Univerziteta Kolumbija, proveo je poslednjih nekoliko godina pojavljujući se usputno u projektima Carly Rae Jepsen, Lenny Lewis i Charli XCX. Iako je pominjao solo izdanje početkom godine, njegov novi poduhvat uključuje i pevača The Walkman, Hamiltona Leithausera, moćnog tenora sa glasom punim uspona i padova, sniman tokom poslednje dve godine. I had a dream that you were mine podseća na grube ivice Boba Dilana s primesom honki-tonka: čuju se i bendžoi ("Peaceful morning"), usne harmonike ("You ain't that young kid") i akustične gitare u arpeđu nalik na utišanog Django Reindardta ("In a black out").

Bon Iver, 22, A Million (30. septembar)

Možda je silna saradnja sa Kanye Westom ostavila traga na Justin Vernon iz Bon Ivera, koja se udaljila od bledog folka sa albuma  Bon Iver iz 2008. i For Emma, Forever Ago iz 2011. na albumu 22, A Million, prvo izdanje benda od kada su dobili Gremi za Best New Artist 2012. Album je dao dva singla koji su znatno različiti od svojih prethodnika: "33'God" je širok i pun tekstura, sadrži sempl "Iron Sky" Paola Nutinija, kao i slojeve vokalnih harmonija puštenih kroz AutoTune filter, dok je "22 (OVER S∞∞N)" nestalna ali i prigušena. To su pesme koje zahtevaju mnoga preslušavanja da bi se primile, ali su daleko od neshvatljivih.

Banks, The Altar (30. septembar)

Pop pevačica Banks delovala je melanholično i neuhvatljivo na svom debi albumu iz 2014, Goddess, zanimljivom nazivu za izdanje na kome su pesme bile previše kompleksne da bi se shvatile. Uloga izvođača pred nastup The Weeknd (pre njihovog proboja na top listama) je došla i otišla; interesovanje je lagano nestajalo dok se armija klonova Lane Del Ray borila za prostor koji je ona napravila. Ali niz singlova koji vode do njenog drugog albuma The Altar pokazuju drugu stranu: dim studijskih filtera je jedva osetan, dopuštajući njenom glasu da se iskaže kao nikada ranije do sada. I to deluje: poslušajte "Fuck With Myself", čudnu ali sigurno jednu od najboljih pesama koju je do sada otpevala.

Phantogram, Three (7. oktobar)

Pošto je napravio skretanje u karijeri da bi se uortačio sa Big Boi-om iz Outkasta pod imenom Big Grams, putovao po festivalima i izbacio istoimeni EP prošlog septembra, Phantogram se udaljava od hip hopa sa Three, albumom odgovarajućeg naziva ovog Njujorškog dueta. Njihov nervozni stil indie popa poprima težu rok notu na "Run run blood", dok "You don't get me high anymore" zvuči kao sadistički san u groznici. Teško je tačno odrediti estetsku etiketu za Three, ali izbegavanje definicija je i do sada bilo njihova jača strana.

Nastavak članka