Zimska biblioteka: 10 novih naslova koji vas čekaju na policama

Bliži nam se još jedna (sada već tradicionalna) Noć knjige (18.12), pa je ovo prava prilika za pregled novih naslova koji bi mogli da vam prave društvo dok sunce ponovo ne ogreje.

Vanesa Vonderman ostavila je za sobom bezbrižne mladalačke godine i glamuroznu glumačku karijeru. Sada brine o roditeljima koji su ostarili, prati trudnu kćerku na lekarske preglede i sedi uz bolesničku postelju svog petnaest godina starijeg supruga. Ne deluje da svakodnevica u budućnosti nosi previše uzbuđenja… sve dok se Vanesa sama ne potrudi da je začini. Njena najbolja drugarica možda je otkrila put do novog izvora mladosti, a Vanesa je spremna da mu pruži šansu.

Obožavateljka – Rejnbou Rauel

Kat, glavna junakinja ovog romana, velika je obožavateljka Sajmona Snoua (aluzija na Harija Potera), glavnog junaka istoimenog veoma popularnog serijala knjiga. Ceo svet obožava Sajmona Snoua, ali Kat to shvata kao svoj životni poziv... i zaista je dobra u tome. Ona i njena sestra bliznakinja Rina „upoznale” su Sajmona Snoua još kao deca i to im je pomoglo da se suoče sa gubitkom majke koja ih je napustila. Čitanje, i ponovo iščitavanje, „kampovanje” po forumima posvećenim Sajmonu Snouu, oblačenje poput junaka iz serijala – čini se kao da ne postoji ništa drugo.

Katina sestra je, na kraju, ipak uspela da preraste svoju dečju fascinaciju, ali Kat nikako ne može da se odvoji od svog heroja. Ona čak to i ne želi. Kada su krenule na fakultet, Rina saopštava Kat da neće s njom da deli sobu u internatu i Kat ostaje potpuno prepuštena sebi, izvan sigurnog okruženja na koje je navikla.

Roman „Obožavateljka“ jedan je od najpopularnijih romana za mlade širom sveta – uverite se i sami zašto.

Zapis o pronicljivosti – Žoze Saramago 

Svojevrstan nastavak „Slepila“, Saramagov roman „Zapis o pronicljivosti“ smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim, a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz „Slepila“, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tek tada zaplet zapravo počinje.

Saramago je majstor društvene kritike, ujedno i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ako ste pročitali „Slepilo“, „Zapis o pronicljivosti“ je nešto što ne smete da propustite. Ukoliko se niste do sada sreli sa Saramagom, obavezno to ispravite!

Nesvakidašnja lepota oblaka – Aleksandar Mekol Smit

Izabel Dalhusi izlazi u susret neočekivanoj molbi bogatog kolekcionara umetnina Dankana Manroa. Neko je ukrao delo slavnog francuskog slikara Nikole Pusena, koje se nalazilo u Manroovoj privatnoj zbirci. Uvek spremna da priskoči u pomoć, Izabel pristaje da mu pomogne da pronađe sliku, ali na kraju zaključi da je lopov neko ko je vlasniku možda bliži nego što bi ovaj ikada pomislio.

U međuvremenu, Izabel i njen suprug Džejmi podozrevaju da je njihov trogodišnji sin možda budući matematički genije. Zatim, tu je pitanje da li bi Izabel trebalo da pomogne mladom paru koji želi da počne da živi zajedno – a protivno željama devojčinih roditelja. Boreći se s tim problemima, Izabel se nađe na probi kao roditelj, kao filozof i kao prijatelj. Ali, njen zdrav razum, britak um i dobro srce pomoći će joj da dođe do pravog rešenja.

Proširenje područja borbe – Mišel Uelbek

Dve godine su prošle otkako je glavni junak ovog romana, perspektivni tridesetogodišnji programer zaposlen u prestižnoj kompaniji, okončao jedinu dugu vezu u svom životu. Ljubavni život mu i nedostaje i ne nedostaje, jer je apsolutno svestan da su ga i te žene doživljavale prvenstveno kao utešnu nagradu. Druženje sa zlosrećnim kolegom Tiseranom uveriće ga, međutim, da i od lošeg postoji gore – da postoje oni koji, jednostavno, nisu u milosti ženskog roda i na ljubavnom planu su osuđeni na tragičan početak, tragičan tok i tragičan kraj. I njih dvojica, različiti a ipak slični, žive u tom svetu u kojem je seksualnost odvajkada bila svojevrstan zaseban sistem društvene hijerarhije, sa svim nepravdama i patnjama koje socijalno raslojavanje nosi.

Samoća kao pretnja i kao ishodište, sloboda kao breme i smrtna opasnost, čulnost kao izvor nade i očaja – to su sečiva, tek ovlaš zatupljena, kojima nas Uelbek podbada na stranicama ove knjige, objavljene 1994. godine, kada je danas vodeći francuski pisac kretao na neizvestan put ka svetskoj slavi.

Rat nema žensko lice – Svetlana Aleksijevič

Iako je najavljen za Sajam knjiga, kod nas ovaj roman izlazi baš na dan dodele Nobelove nagrade.

Ova knjiga je ispovest, dokument i dnevnik ljudskog sećanja. U njoj govori više od dve stotine žena, koje nam opisuju kako su, kao devojke koje su sanjale o tome da postanu neveste, postale vojnici 1941. godine. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, najstrašnijem ratu dvadesetog veka. Žene nisu samo spasavale i previjale ranjenike, već su i pucale iz snajperskih pušaka, dizale mostove u vazduh, odlazile u izviđanje i ubijale… Ubijale su neprijatelja koji je, s dotad neviđenom okrutnošću, napadao njihovu zemlju, njihove domove i njihovu decu.

Estoril – Dejan Tiago Stanković

 „Estoril“ je čuveni hotel nadomak Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući portugalskoj neutralnosti, bio centar nekih od sudbinskih događaja po Evropu i svet, ali i stecište najvažnijih poznatih i anonimnih aktera veka.

Neposlušnost jednog portugalskog konzula spasla je smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon, kao tada najveći izbeglički logor (za razliku od onih – koncentracionih) privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku. Među njima su se našli špijuni svih zaraćenih strana, avanturisti, diplomate, vagabundi, bivši kraljevi, sirotani i bogataši – sve do porodica Rotšild i Habzburg.

Metro 2035 – Dmitrij Gluhovski

Obožavaoce Gluhovskog će obradovati vest da uskoro stiže i treći deo sada već antiutopijske trilogije ovog autora, pod nazivom „Metro 2035“. Romani „Metro 2033“ i „Metro 2034“ prikazuju život u Moskvi nakon nuklearne katastrofe, sa posebnim naglaskom na društvenu kritiku i političku satiru.  Ovaj postapokaliptični serijal prati likove koji žive u moskovskom podzemlju, jer život na tlu je nemoguć – uništen je radijacijom i nastanjem mutiranim čudovištima.

Kako biti Parižanka gde god da si - An Berest, Odri Duan, Karolin de Megre, Sofi Mas

Ljubav, stil i loše navike.

Knjiga koja će vas zabaviti i nasmejati dok budete hrabro i slobodno koračale u cipelama prave Parižanke i otkrivale koliko ste i same cool.

Četiri uspešne i izuzetne Francuskinje konačno nam objašnjavaju kako je to biti Parižanka: kako se oblače, zabavljaju i zbog čega su autentične. 

„Ne morate biti Francuskinja da biste bili Parižanka.“ Karl Lagerfeld

Mizeri – Stiven King

Lepa vest za sve ljubitelje horora – novi roman Stivena Kinga.

Pol Šeldon je čuveni pisac, koji je slavu stekao istorijskim romansama sa glavnom junakinjom Mizeri. Kada Pol doživi saobraćajnu nezgodu, ima tu sreću da ga sa mesta udesa spase medicinska sestra – Eni. Ispostavlja se da je Eni njegova najveća obožavateljka, i ona ga sa zadovoljstvom odvodi u svoju izolovanu kuću kako bi mu pružila negu. Međutim, nimalo je neće obradovati vest da Pol u poslednjem romanu ubija Mizeri. 

Eni ni po koju cenu ne pristaje da se oprosti od Mizeri i zato želi da Pol napiše drugačiju priču: njegovo najveće delo, samo za nju. Ima mnogo načina da ga privoli na pisanje. Jedan od njih je igla. Drugi je sekira. Ako oni zakažu, Polova tamničarka može postati zaista nezgodna.

Autorka teksta je Sandra Bakić Topalović sa bloga Stsh's Book Corner 

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija