Kreativna blokada koju imaju umetnici nije izmišljena zbog filmova ili da bi mučila stvaraoce svih vrsta i profila. Nekih dana ideje toliko sporo naviru (čitajte – ne naviru), da možete satima gledati u ekran, prazan papir, platno, tablu za crtanje i biće uzalud. 

To nije problem samo onih koji rade u kreativnoj industriji. Svi se svakodnevno susrećemo sa manjkom kreativnosti. Često sami sebi postavljamo pitanje: „Koji je najbolji način na predstavim ideje svom timu ili šefu?“, ili „kako da se izvučem iz neprijatne situacije u koju sam zapala sa prijateljicom?“ I sami se sigurno svaki dan zapitate: „Šta da ručam danas?“ ili „šta da obučem?“ Iako izgleda bezazleno, to je mnogo pitanja na koja vaš mozak svakodnevno traži odgovore, a često ih i ne nalazi. Dobre vesti su to da psiholozi savetuju samo malu mentalnu promenu fokusa kako biste srušili takvu branu.

„Kreativnost je sposobnost da stvorite ideje koje su nove i korisne. Svaki dan se susrećete sa situacijama u kojima je potrebno da donesete nekakve odluke. Ako to ne možete ili vam je taj proces veoma težak, trebalo bi da nastojite da budete kreativniji svakog dana pomalo“, kaže David Burkus, autor knjige The Myths of Creativity. 

Dobro, ta informacija je korisna, ali kako da treniramo svoj mozak da bude stvarno kreativniji? Suprotno popularnom mišljenju, kreativnost nije dar kojim su polaskani pojedinci, bez obzira na to da li ste Leonardo da Vinci, Steve Jobs ili neko od ljudi koji rade u firmi Pixar. „Kreativnost je proces koji može da se savlada, nauči“, kaže Burkus, „Ljudi mogu da nauče kako da ,brejnstormuju’ (tačnije, kako to da rade pravilno). Takođe, mogu se naučiti i metode rešavanja različitih problema, tako što se osobe usmeravaju da ne misle na standardne načine. Ako mogu da generišu više ideja i da unaprede proces njihovog daljeg razvijanja, kvalitet kreativnosti će se povećati.“

Dr Teresa Amabile, profesorka na Harvard Business School, izmislila je „komponencijalni model kreativnosti“ koji je predstavila u knjizi Creativity In Context: Update To The Social Psychology Of Creativity. „I iskustvo i kreativna metodologija mogu da se nauče, kao što je i njihovo prisustvo nevažno ako nemate motivaciju da stvarate.“ Ukratko – ne možete da budete kreativni, ako zaista ne želite da radite. Kako smo to kazali, shvatićete da su želja i strast veliki i vrlo važan faktor u kreativnom razmišljanju. 

Učiti se da razmišljate kreativnije nije pravolinijski proces, i suprotno popularnom mišljenju, nije reč samo o jednoj briljantnoj ideji. Kreativnost dolazi iz ideja i raznih razmišljanja koja vam se već vrzmaju po glavi. „Najbolji materijali u stvari su kombinacija postojećeg mentalnog materijala“, kaže Dr Keith Sawyer u svojoj knjizi Zig Zag: The Surprising Path to Greater Creativity. „Nove ideje ne nastaju iz vazduha, one nadgrađuju postojeća razmišljanja, koncepte i percepcije koji su se taložili u vašem mozgu tokom vremena.“ Prava kreativnost je u tome kako koristite te svoje ideje i mešate ih među sobom da biste dobili neko novo briljantno rešenje koje odgovara situaciji u kojoj ste se našli. 

Kreativna rešenja

Postavljajte pitanja

„Ako zapinjete, možda postavljate pogrešna pitanja“, kaže Dr Sawyer. „Možda je potrebno da razmišljate o široj slici. Ne možete da se fokusirate na pravi problem i nađete ogovor i rešenje jer ne postavljate prava pitanja.“

Probajte nešto novo

„Pokušajte da sa nekom osobom (partnerom, prijateljem ili kolegom) podelite neku zajedničku aktivnost koja ne zahteva baš mnogo planiranja“, savetuje Burkus, „Ako se otvorite prema novim iskustvima, mozak će se otvoriti ka novim idejama.“ Pokušajte da uradite nešto potpuno drugačije, nešto što ne biste nikad. Ako ništa drugo, moći ćete da ispričate dobru priču u društvu ili da imate još bolju uspomenu. 

Razgovarajte sa više ljudi

„Najkreativniji ljudi razgovaraju sa najviše najraznovrsnijih ljudi“, kaže dr Sawyer. „Pre nego što uđete na zabavu ili bilo kakav događaj, zamislite boju. Potom pokušajte da ostvarite kontakt/razgovarate sa svim ljudima koji nose tu boju.“

Preformulišite svoje probleme

Zamislite neki svoj problem, a potom pokušajte da ga preformulišete kako biste ga i sami bolje razumeli. Zapišite ga u 100 reči, a onda smanjite na 80, pa na 50, 30, i na kraju samo na 10 reči. Potrebna vam je samo jedna rečenica, srž, koja sumira vaš problem na jednom mestu. 

Imajte nov hobi

Odaberite neki DIY pribor i završite goblen, maketu aviona, puzzle, oslikavanje jednog predmeta... Potom uradite istu stvar, ali uz neku otežavajuću okolnost (skratite sebi vreme, izbacite delić makete, upotrebite samo jednu boju...). Time što ćete završavati zadatke trenirate svoj mozak da traži nove načine da rešava problem i razvija razne veštine koje niste ni znali da posedujete.

Tekst: Branislava Kostić

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> http: //www.viber.com/ellesrbija