Naslovna | Lifestyle | Elle ličnosti | Marko Nastić: Razmena emocija i energija koja se se desi tokom žurke je neverovatna, neverbalna i neopisiva!

Marko Nastić: Razmena emocija i energija koja se se desi tokom žurke je neverovatna, neverbalna i neopisiva!

foto: Mirko Nahmijas

U susret možda najboljoj žurki koju će BG pamtiti - Retrospektaklu Marka Nastića, ELLE je razgovarao sa našim najboljim DJ-em koji obećava da ćemo se pošteno "oznojiti" 19. maja u Centralnom magacinu Luke Beograd.

Kada mladić, a Marko Nastić jeste mlad(ić) slavi 20 godina karijere onda je to BIG THING.

Zlatni dečko srpske di-džej scene koji je tokom devedesetih postao predvodnik tehno scene u Beogradu i Srbiji, u subotu 19. maja podsetiće sve stare klabere na period kada je sa 16 godina bio rezident popularnog beogradskog kluba Industrija i sa Dejanom Milićevićem započeo projekat TTP (Teenage techno punks), dok će mlađoj pubici pružiti nešto nalik sjajnim setovima kojima je zatvarao Exit u rane jutarnje sate. 

Retrospektakl počinje povratkom u 1997. godinu, a završava se u 2017, pri čemu će se na svakih 20 minuta smenjivati po jedna godina i u njoj po četiri najveća klupska hita koja su obeležila tu godinu – dakle, numere koje svi dobro pamtimo.  

O svom najvećem izazovu, najboljem setu koji je slušao i mestima i stvarima u kojima uživa van muzike popričali smo sa Markom, samo nekoliko dana pre "THE" žurke... 

Da li pamtiš koji trenutak je bio presudan da staneš iza di-džej pulta?

To je bila poslednja žurka Dj Stroba, kada sam bio mlad. Takav naboj emocija nikad pre nisam osetio na žurci. Ne mogu da kažem da je to bio presudan momenat da stanem iza DJ pulta, jer sam tad već radio, al sam u tom trenutku znao ću se ovim poslom baviti do kraja života.

Kako ti se čini današnja klupska scena u Beogradu? Evidentno je da danas postoji daleko više klubova i DJ-ejeva nego kada si ti počinjao. Ali stiče se utisak da je kvanitet prevagnuo i da bukvalno svako može da bude DJ. Upada u oči nekoliko DJ-ja koji bukvalno naprave listu, puste je na laptopu i to je to. Kako ti gledaš na njih?

Današnja klupska scena je definitivno šarenija i veća nego kada sam počinjao, pre dvadeset godina. Tada, kad sam bio klinac, da bi se bavio DJingom bilo je neophodno da budeš tehnički potkovan i baš posvećen - bilo je mnogo teže doći do muzike jer nije bilo interneta, a oprema komplikovanija za korišćenje. Danas DJ može da bude baš svako, muzika je široko dostupna, a miksanje rešavaju kompjuterski programi. Lično, nemam ništa protiv toga, meni je drago da se scena širi i da se dosta ljudi zanima za DJ posao, zato sada ta profesija nije neka opskura, kako je to bilo ranije. Takođe, što je više ljudi na sceni, to se lakše prepozna kvalitet, tj. brže se uoče oni ljudi koji zaista imaju određen nivo veštine i osećaj za muziku, od onih drugih koji to rade čisto zarad popularnosti. Takvi, kvalitetni ljudi, danas su mnogo cenjeni, ne samo na elektronskoj sceni, već na celokupnoj muzičkoj.

Kad porediš taj neki period kada si započinjao i sada, koliko su različiti po atmosferi, provodu?       

Razlikuje se, poprilično. Kada sam počinjao da puštam, elektronska scena kod nas bila je uža, ali veoma posvećena toj vrsti muzike. Kao neki kružok ljubitelja poezije danas – mala i zatvorena ekipa, ali koja veoma voli to što radi i ne propušta priliku za okupljanje. Pored toga, ta naša scena razvijala se u vreme Slobe, dakle, vreme kada je mladim ljudima u Srbiji dosta toga bilo uskraćeno, pa smo u skladu s tim pokušavali da oblikujemo neki svet drugačiji od onog u kom smo živeli. U toj atmosferi, i iz bunta prema tadašnjoj sociopolitičkoj situaciji, razvili smo jednu zaista posebnu techno priču, koja, čini mi se, danas više ne postoji u tom obliku. Scena danas je odavno porasla i prerasla taj mali krug posvećenika. Techno se sluša pre i posle kafane, čuješ ga na ulici u sred bela dana kad neko odvali zvučnike u automobilu... samim tim se i atmosfera promenila. Žurke su mnogo masovnije, nema više te vrste bliskosti, razmene energije i što je važnije, nema više tog bunta. On se negde izgubio, i u muzici i van nje, iako i dalje, 30 godina nakon Slobe, ne živimo u idealnim uslovima.

Kakva je beogradska publika kada je uporediš sa onom koja je van? 

Ne primećujem veliku razliku, jer su mahom svi došli zbog muzike, dobre zabave, i, predpostavljam, da pobegnu od svakodnevnih problema, da se opuste. Tu i tamo može da se primeti razilika u stajlingu, ali vajb i energija kojima klub odiše, svuda su slični.  

Da li imaš uopšte tremu kada puštaš muziku? Kako pripremaš set koji ćeš da puštaš? Da li menjaš uvek playlistu ili na licu mesta osetiš vajb mase?  

Uzbudljiva mi je svaka prilika da nekog zabavim svojim nastupom. Samim tim priprema muzike koju nosim je obavezna, ali to ne znači da detaljno planiram set od pesme do pesme – takve stvari se desi u datom momentu, ali bitno mi je da raspolažem sa što više traka. Naravno, tu su i nezaobilazni evergreen tjunovi tj. hitovi koje je bitno dobro tempirati i izvaditi u pravom trentku. Sve ovo o čemu pričam veoma zavisi od kluba - ima mesta na kojima ti hitovi nisu važni, čak imaju suprotan efekat...  

Koji ti je do sada bio najveći profesionalni izazov? 

Retrospektakl. Treba odabrati muziku koja je bila aktuelna u određenom periodu i to za svaku godinu od 20, koliko sam na sceni. To znači da moram proći maltene kroz celu kolekciju vinila, potom od toga napraviti uži izbor, a onda to sve uskladiti sa muzikom ostalih kolega koji će puštati samnom u toku cele večeri (ima ih 31).  S obzirom da će ova žurka okupiti razne generacije, treba zadovoljiti svačiji ukus, a ja to istinski želim.

Koju svirku pamtiš kao jednu od najboljih na kojoj si bio? 

Žurka u Rio de Žaneiru - nisam siguran koje godine je to bilo, ali sam nastupao posle legendarnog Anthony Rothera. Inače, njegov nastup karakteriše dosta mašina i prepoznatljivo live pevanje, na šta publika bukvalno ostane bez daha, pa i ja. Evo, i sada kada se prisetim – naježim se.

Kad ti dođe neko društvo iz inostranstva, gde praktikuješ da ih vodiš? Koja su tvoja omiljena BG mesta? Ne samo u sferi svirki, već i hrane, pića, umetnosti.

Sad već imam uigranu rutu – jedemo u restoranu Istok, Radost ili u bifeu Cveće Zla, biramo ploče u Yugovinylu ili kafeu Leila, dok smo na kafi u Pržionici. Moji gosti često vole da obiđu neke znamenitosti našeg grada i muzeje, pa ih uputim do Muzeja Nikole Tesle i Muzeja savremene umetnosti, koji je zaista sjajan. Ali, pošto nam je ta muzejska ponuda slaba, češće prošetamo po Kalemegdanu, ili odemo do Gardoša u Zemunu, kako bih ih malo upoznao s istorijom Beograda.

U čemu najviše uživaš van muzike? 

Pošto se muzikom bavim profesionalno, čak imam i studio u kući, kad god nađem slobodno vreme – volim da se zezam sa porodicom. Evo, nedavno smo bili u Sloveniji, vodili smo ćerku u njihov zoološki vrt. Pored toga, trudim se da se bavim sportom – trčim, često sam u teretani... znam da se termini zdrav život i techno DJ/ producent ne druže često, ali ja želim da pomirim ta dva polariteta, jer to je jedini način da održim životni balans.

Francuski pisac Begbede je napisao da je DJ čudna profesija. Nešto između sveštenika i prostitutke. Treba sve dati ljudima, koji vam zauzvrat neće dati ništa. Puštati ploče da bi drugi plesali, zaljubljivali se, provodili. Da li je baš tako?

Begbede je pogrešno to shvatio, očigledno se nikad nije našao za DJ pultom. Nije istina da ne dobiješ ništa za uzvrat. Mene veoma ispunjava činjenica da neki broj ljudi uživa u izboru baš moje muzike. Razmena emocija i energija koja se se desi tokom žurke je neverovatna, neverbalna i neopisiva. Kada vidim da se masa zabavlja uz nešto što radim, ne mora niko ništa da mi kaže – automatski se napunim nekim baš dobrim vajbom i upravo to je razlog zbog kog se već godinama posvećeno bavim DJingom.

Šta možemo da očekujemo na jubileju 19. maja?

Kako je Retrospektakl zamišljen kao najveći događaj u 2018, kada je scena elektronske muzike u pitanju – očekujte neočekivano! Tokom osmočasovnog seta puštaću muziku sa 31 prijateljem s kojima sam radio u ovih 20 godina koliko se bavim DJingom, pri čemu ćemo na svakih 20 minuta prolaziti kroz muziku koja je obeležila scenu, od 1997. pa sve do danas. Ono što ja očekujem jeste da se starija publika kroz te muzičke flešbekove priseti perioda malo drugačijeg klabinga od ovog danas, takoreći – da se vrati u mlađe dane, dok bih, s druge strane, voleo da klinci nauče techno istoriju jer se na njoj izgradila cela ova današnja, a ogromna i važna elektronska mašinerija. Žurka će se desiti u Centralnom magacinu Luke Beograd, kapaciteta 7000 duša – biće mesta za sve. Dođite.

Tekst: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/


KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...

NAJČITANJE