Kriška (http://krishka-studio.blogspot.rs, @krishka_studio)

Da li ste upoznale preslatke „duhove“ Savamale koji žive na fasadama zgrada? Iza ovih izuzetno druželjubivih i pozitivnih bića stoje Barbara i Tijana iz studija Kriška.

Iako pripadaju različitim granama umetnosti, Barbara se bavi zidnim slikarstvom, a Tijana dizajnom enterijera, jedna drugu savršeno nadopunjuju i osim street arta bave se i dizajnom nameštaja, ilustracijama, dekoracijama za kuću i dizajnom enterijera.

Njihova zajednička avantura počinje 2012. godine kada su napravile seriju murala Ghost People of Savamala i od tada ovaj dinamični duo svojim prepoznatljivim muralima na kojima se ističe pastelna rozeciklama nijansa interno nazvana „Kriška bojom“ krasi ulice Beograda. Ukoliko u gradu sretnete neko od preslatkih stvorenja koje su ove devojke stvorile - pozdravite ih u ime ELLE redakcije!

Ink (https://www.flickr.com/photos/ink_stencil/)

Od kultnog mesta Stop u Obrenovcu do ulica Savamale, street artist Ink svojim stensilima ukrašava fasade. „Nemojte se bojati da uprljate ruke bojom“, poručuje Nikola čije umetničko ime Ink i samo asocira na boju, crtanje, pisanje i prenošenje ideja na papir ili zid.

Gaji ogromnu ljubav prema muzici koja predstavlja njegov najveći izvor inspiracije. Upravo ona i jeste razlog zbog čega je počeo da se bavi street artom. Stensil za njega nije samo umetnička tehnika - seckanje sitnih parčića papira, osećaj kada nanese poslednju boju i skloni šablon predstavlja i neku vrstu terapeutskog iskustva...

Jedan je od retkih uličnih umetnika koji radi po danu i zahvaljujući tome nikad nije imao problema sa policijom, a reakcija ljudi gotovo uvek je pozitivna. 

Artez (iuna_the_dog)

Zidovi Argentine, Francuske, Hrvatske, Nemačke, Makedonije, Indije ukrašeni su muralima Andreja Žikića.

Što su zidovi na kojima radi veći, on je srećniji. U poslednje vreme svoju paletu boja pravi od osnovnih tonova: crvene, plave, žute, crne i bele i više voli nijanse koje je sam napravio od onih koje su već istonirane. Prolazi kroz različite faze koje su uvek okarakterisane određenim motivom -trenutno su to ženski likovi i floralni motivi, u nekom trenutku  to su bili petlići, a na samom početku slova.

I umetničko ime nastalo je tako što mu se svidela kombinacija slova u trenutku kada je smisljao svoj prvi pseudonim za ilegalno crtanje. Počeo je iscrtavanjem grafita i dugo  (12 godina) crtao sprejevima, ali u poslednje vreme sve više koristi četku i valjak jer tako može bolje da iskontroliše paletu boja prisutnih na radu. Najviše voli da crta rano ujutru, ali mu to ne uspeva lako jer se teško budi.

Street dog

Da je street art nešto više od same slike dokazuje Streetdog. Njegovi radovi nisu brojni, ali su raznovrsni i su svi povezani jednom stvari - imaju značaj za njega, i poruku za druge. Ideje i probleme koje nije mogao da izrazi rečima predstavljao je slikama.

Neki su njegove grafite doživeli kao ulepšavanje javne površine, dok su neki razumeli frustracije koje su prouzrokovale njihovo stvaranje, što je upravo ono na šta ovaj umetnik računa. Tako na primer, jedno jutro mu je stražu držala starica koja je imala problema sa spavanjem, a jednog popodneva su mu prilazili prolaznici i zahvaljivali mu što im ulepšava kraj.

Za njega street art predstavlja vid komunikacije kao i samoterapiju, zabavu ali i nešto ozbiljno, kratak stres, ali dugo zadovoljstvo.

Pročitajte na drugoj strani preostalih 4 street art umetnika...

PageBreak

TKV (@kraljica_vila)

Kada je 2004. godine, sa svojih 16, nacrtala Ameliju Pulen u Trastavereu u Rimu, nije ni mogla da pretpostavi da će street art danas biti njen život. Njeno polje rada dosta je intimno - određene emocije pretvara u portrete i simbole.

Energična je i dinamična pa nije ni čudo što njenim radovima dominiraju boje: fluopink, cijan, ultramarin plava, purpurna, bulka crvena... Smatra da je srce cele priče street arta gerilsko crtanje u javnom prostoru. I sama je neposlušna i stalno pomera svoje granice, kako idejno, tako i tehnički, što preporučuje svima iz ove profesije.

Njeno pravo ime malo ko zna, ali ono nije ni bitno. Nick je nastao iz srednjoškolske šale koju su svi shvatili ozbiljno - ona je zaista Kraljica i zaista je Vila.

Weedzor (@weedzor22)

Prvi „kritičar“ njegovog rada bio je domar koji ga je posle nekoliko dana prekrečio. Izgleda da čika nije bio u pravu jer se danas radovi Ivana Vidovića mogu naći na majicama i duksevima, stolovima, ambalaži, ali i uramljeni na zidovima mnogih stanova.

Ipak, pored paste-upa, on najviše voli da radi velike formate. U radovima koristi jarke boje koje razbijaju gradsko sivilo. Paletom nijansi koje koristi dominira tirkizna, koja ga podseća na Jadran i detinjstvo. Mali Ivan obožavao je Opstanak i od tada kreće njegova opsesija životinjama koje ga inspirišu.

Njihove osobine prepoznaje u ljudima kojima je okružen. Svoj umetnički trag ostavio je po celom regionu, ali i u Nemačkoj i Španiji. Voli street art zato što te radove vidi svako, hteo-nehteo, a i zato što svaki umetnik svoj kraj/grad može da uredi po svom ukusu. 

AiR ( automatizacija.deviantart.com/gallery/)

Radan voli tuš i pero, stripadžija je u duši i zato su njegovi radovi mahom crno-beli, sa tek ponekim detaljem u boji. Njegovi prvi stencili bili su posledica fascinacije mašinskim elementima pa otuda i samo njegovo umetničko ime potiče od naziva predmeta iz njegove srednje škole - Automatizacija i robotika.

Danas ga pokreću životinje, ljudi, njihova dela i talenti, ostala umetnost i drugi umetnici. Smatra da oni street artisti koji tek počinju treba da rade na svojoj širini, prate i spoznaju umetnost i istoriju umetnosti, nauče što više o njoj i ponude je ljudima na ulici. Voli stencile jer su mu automatizacija i mogućnost ponavljanja dela bitni.

Pošto je ovakav vid umetnosti zvanično nelegalan i nepoželjan kod nas, uvek stvara u „gluvo doba“. Misli da street art treba poštovati i negovati jer nas ti radovi vrlo često pozitivno iznenade i oplemene nam dan ili bar trenutak... Bavi se sokolarstvom. 

Yoda Zgužvani (@_wrinkl_)

Skoro svakog, ako ne i svakog mopsa na zidovima u Beogradu nacrtao je Nikša Herman. Yoda je i ime mopsa koga je usvojio i koji mu je mnogo pomogao u prevazilaženju teškog perioda u životu pa je stoga ovaj dobroćudni i pitomi kerić najpoznatiji mops u gradu.

Dva spreja su Nikši stajala u ormanu više od deceniju, a onda ga je TKV podstakla da izađe iz svog street art ormana. On crta preko grafita koji podstiču nasilje, a voli i mesta na kojima je izazov crtati (Terazijski tunel).

Njegove radove ljudi masovno šeruju na društvenim mrežama jer uvek nose neku introspektivnu tekstualnu poruku, a neretko su to i teme koje se često guraju pod tepih: društvo koje još ne može da se izbori sa nasiljem i strahom, ravnopravnost žena i muškaraca, LGBT osobe...

Veliki deo života mu je kapuera, a street artom se bavi iz hobija, radi ga u slobodno vreme i samo ga košta. Mi kažemo - vredno je!

Tekst priredile: Branislava Kostić i Danijela Mitrović

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/ellesrbija/