Naslovna | Lifestyle | Elle ličnosti | U njenom studiju: Jedan dan sa Ines Janković

U njenom studiju: Jedan dan sa Ines Janković

foto: Dženet Koko

O novoj kolekciji, promenama koje je unela od skoro, stilu i Italijankama, pričali smo sa Ines Janković u njenom novom studiju koji je otvorila početkom decembra...

Dan pre proleća uputila sam se u Novi Sad sa mojim dragim internima –  Dženet i Milanom, u nameri da uradim intervju s jednom od najdražih dama domaće modne scene, Ines Janković. 

Umesto u Beogradu u kom je pre tri godine otvorila jedini INES Atelier showroom u Srbiji, i u kome već neko vreme živi, Ines i ja smo odlučile da se sretnemo po prvi put u gradu u koji je s porodicom izbegla iz Bosne i Hrvatske početkom devedesetih.   

Dok smo se polako približavale Novom Sadu, mene je počela da drma pozitivna trema. Ines je već dugo moj favorit među dizajnerima (pored Vlade Savića i cura sa Klase) i žena o kojoj sam do sada pisala samo na svom blogu, Kafenisanje i ostalo.

Mene je Ines još na startu karijere (mart 2011 i zajednička revija na BFW sa Martom Miljanić i Viktorijom Džimvrevskom) odmah zaintrigrala dok nisam postala njen veliki fan jer je uspela da sjedini sveto trojstvo : nosiva + kvalitetna + ženstvena moda.

Još tada sam planirala da uradim s njom intervju. Prvo za blog, posle za Style.rs za koji sam jedno vreme pisala, a kasnije i za Elle, međutim to se nikada nije desilo. 

Kada sam pre nekoliko nedelja na njenom Facebooku videla slike novog studija u kojem će biti smeštena proizvodnja, kliknulo mi je da je sada idealna prilika da porazgovaramo.      

Odmah po dolasku u zgradu bivše fabrike njenog oca, inače priznatog preduzentika u sferi enterijera, u kojoj se od decembra nalazi INES studio, srpsku dizajnerku smo zatekli u poslu, okruženu njenim najboljim ljudima – dragom Tanjom ( vrsnom modelarkom), zatim Natašom Milojević koja je od samog starta Inesine karijere njena desna ruka i žena zmaj, i Markom Ivkovićem, dizajnerom koji je deo kreatorkinog tima od letos.   

Nalazimo ih kako stoje ispred malog stola, iznad kog je ceo zid izlepljen skicama, moodbordom kolekcije za proleće /leto 2017., koja je u poslednjoj fazi, tik pred finalnu proizvodnju i reviju koja bi trebala da se održi krajem maja.  

Naš intervju počinje pričom o promeni tokom koje nam Ines otkriva kako se pre godinu dana našla u fazi kada je shvatila da su promene nužne ukoliko želi da uradi nešto veliki i van granica Srbije.

Novi studio, novi koncept, novi ljudi u timu. Evidentno je da pišeš novo poglavlje u svom životu. Šta je bio glavni pokretač da se desi ovako velika i ozbiljna promena?

Nezadovoljstvo. Momenat kada shvatite da ste uzleteli visoko i odjednom, ali da od početka niste radili kako treba, kako je potrebno da bi sve bilo perfektno, precizno i savršeno. Moja prva kolekcija je imala neverovatan odjek što je retkost. Mnogim dizajnerima su potrebne godine za feedback koji sam ja tada dobila.  I to je sjajno jer me je inspirisalo da krenem pored ready-to-wear kolekcije da radim i wedding i nakit. Međutim, to je 5 kolekcija godišnje. Nešto što ni velike kuće ne praktikuju da rade. A kada kreneš da radiš previše, počinju da se dešavaju greške. U jednom trenutku smo nedeljno radili i po 7, 8 haljina, a moje haljine se rade po meri. Ja lično sam bivala sve nezadovoljnija izradom i počela sam da se gušim. Tada sam odlučila da ovo što radim dovedem do perfekcije, jer drugačije nije moglo. Da krenem od početka kako treba ukoliko želim da uradim nešto novo, nešto veće. 

Dok Tanja na ogroman sto za krojenje prostire prekrasnu beličastu svilu koju tek na dva mesta krasi motiv krila, Ines nam otkriva da je novu kolekciju počela da radi još od oktobra prateći standardnu proceduru, odnosno sistem – iscrtavanje, izrada modela od probnih, čudnih materijala koju su jeftini ali pružaju dizajnerima priliku da vide fit, kako kroj pada, da bi nakon svih promena i utvrđivanja glavnog kroja sređivali estetski deo koji se mahom odnosi na uklapanje motiva.

Iako pažljivo slušam šta mi Ines priča,  pažnja mi je na prelepom materijalu. Setim se kako mi je nekoliko mladih dizajnera otkrilo kako odlaze kod Ines samo da bi dotakli njene materijale koji pored kroja ostavljaju najveći utisak na njih.  Od Ines saznajem da materijale uglavnom uvozi iz Italije i Japana, pogotovo mreže i hi-tech materijale koje je koristila u prethodne dve kolekcije, ali i jednu sasvim nepoznatu činjenicu, da su motivi na tim istim materijalima njen dizajn.

Nikada ne koristim tuđi print, dizajn je uvek moj. Ovaj motiv (pokazujući na odštampano krilo na svili) sam crtala ručno, da bi kasnije ilustrator Predrag Đukic obradio motiv u grafičkom programu nakon što smo zajedno odabrali kolorističku vaijantu i prosledili dalje na obradu u De:work studio sa kojima sarađujem već duže vreme. Ja sam počela print još pre dve godine da koristim. Tada sam uradila geometrijski print i firma od koje inače nabavljam materijal u Italiji, mala porodična firma, nam je izašla u susret što je stvarno velika stvar, jer mi ne nabavljujemo na veliko. U Turskoj na primer, firme koje se bave printom te uslovljavaju da kupiš 200, 300 metara, ali to meni ne treba. Ja nisam Zara. Druga stvar, meni je potreban print na svili, a oni rade uglavnom na poliesteru.


A koža? Ta famozna koža od koje praviš fantastične jakne! 

Kožne jakne su planule! Samo u inostranstvo smo poslali preko 100 modela, a mi čak i nemamo online sajt. Kožu inače uzimam u Srbiji, gde je uzimaju svi domaći dizajneri, mada imam problem jer tu nalazim samo standardne boje – crnu, smeđu, sivu, a ostale retko kad nađem, pa i ne mogu više od 2, 3 modela plave, zelene, crvene da napravim. Baš sad skoro Marko i ja smo bili u Minhenu. Uzeli smo kožne uzorke iz Berlina, mada je duplo skuplje nego ovde, ali je izbor ogroman! U ponudi imaju bukvalno sve što zamislite, od klasičnih, preko kamuflažnih, rupičastih, do onih sa metalima, tako da sada dižemo biker jakne na još viši nivo.

Nastavak na stranama: 1 2 »

KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...

NAJČITANJE