Ako vam je prva uspomena u životu to kako vas, kada ste imali tri godine, okruženog ženama koje vrište, guraju u salu da vam plastični hirurg sredi lice (i to se sve dešava u Holivudu) nemate puno izbora osim da postanete filmska zvezda. Izvinjavamo se, kad kažem Holivud, mislim na gradić u Severnoj Irskoj u kom je Jamie Dornan odrastao. Da ne bude drugih zabuna:  on se tog dana okliznuo na psa.

„Pa, pretpostavljam da sam se, u stvari, okliznuo na sapun“, kaže mi, dok sedi u kafiću u Zapadnom Londonu i pijucka čaj od mente. „Kupali smo svog border kolija u dvorištu iza kuće, stao sam u sapunicu, okliznuo se i razbio glavu na kameni stepenik. Sećam se kako su me stavili na pult u kuhinji, moja mama i baka su plakale i svuda je bilo krvi. Sećam se i vrata lifta u bolnici i kako mamu nisu pustili da prođe”, objašnjava mi ovaj tridesetdvogodišnjak. „Zbog načina na koji sam se rasekao, doktori su imali problema sa stavljanjem kopči pa su morali da urade neku vrstu plastične operacije“, dodaje. „Tako bar kaže moj tata, koji je lekar, a za njih mislim da lažu manje nego ostali svet.“

Osmehuje se i podiže šiške da mi pokaže ožiljak na čelu, a ja se naginjem prema bivšem modelu Calvin Klein veša onoliko koliko to pravila pristojnog ponašanja dozvoljavaju. Zahvaljujući filmu 50 nijansi sive, veliki broj žena histerišei u njegovoj blizini i on je toga (kao i svoje privlačnosti) potpuno svestan, iako mu je i dalje neprijatno kada na to pomisli.

Bioskopske sale sa obe strane Atlantika 13. februara otvorile su svoja vrata „hiperventilirajućim“ obožavaocima 50 nijansi koje su jedva dočekale da vide Dornana kako glumi „predmet“ njihovih omiljenih fantazija o vezivanju: Christiana Greya. Reći da se oko ovog filma „diže prašina“ bilo bi isto kao kada bi za knjigu rekli da se „dobro prodavala“: priču o sadisti milijarderu koji se bori sa svojim demonima i neiskusnoj studentkinji književnosti (koju igra Dakota Johnson) i zavođenju u njegovoj Crvenoj sobi bola verovatno je pročitalo više ljudi nego što je pročitalo Bibliju. 

Svaki režiser u Los Anđelesu želeo je ovaj projekat,  ali ga je dobila britanska umetnica i režiserka Sam Taylor-Johnson, što je bio poprilično neočekivan izbor za blokbaster ovog kalibra. Glavnu ulogu prvobitno je trebalo da igra Charlie Hunnam, ali se on povukao zbog rasporeda snimanja koji mu nije odgovarao. „Meni se niko nije javljao mesecima. Ni najmanja povratna informacija. Počeo sam da mislim: ‚Pa dobro, probao si.’ I onda, odjednom… Možda su nabasali na moje snimke u arhivi.“ Počinje da se smeje.

Sam Taylor-Johnson pozvala ga je kasno uveče dok je u krevetu sa svojom ženom gledao neku trash emisiju… „A, setio sam se, Storage Wars. To obožavam! Ne sećam se šta mi je Sam rekla, ali sam do kraja shvatio da žele da me vide pa sam rekao svojoj ženi…“

I daj da pogađam, odgovorila ti je: „Dragi, hajde da ti sad odmah pomognem da uđeš u ulogu…“

„Ne, nikako“, ozbiljno mi odgovara i prekida moju maštariju. „ Zaspali smo. Bilo je tri sata ujutro! Ali, na setu, Sam je imala neki svoj neverovatan način da takve scene ne izgledaju važnije ili strašnije od bilo kojih drugih. Mogli smo da blokiramo sve ono što se dešavalo napolju – histeriju i buku – i koncentrišemo se na to da film napravimo najbolje što možemo.“ 

PageBreak

Istraživanje za ovo ostvarenje uključivalo je i posetu privatnoj tamnici u nečijoj kući. „Ja sam bio jedini ‚član publike’. Ali, otišao sam tamo, on mi je ponudio pivo i onda su… Radili ono što im se sviđa. Video sam jednog dominatora  sa jednim od svojih robova i postao nam je ‚stručni savetnik’ na filmu.“ „Znači, sedeo si tamo sam sa pićem u ruci i gledao ih kako, hm, znaš već… Zar se nisi vrpoljio do besvesti?“ „Jesam! I trudio se da zapamtim što više. Ne znam je li to zato što sam ja bio prisutan, ali često su prekidali i cerekali se, a ja sam bio u fazonu: ‚Hajde, ljudi, znam da ovo ne plaćam, ali ipak očekujem predstavu!’ To je bilo zanimljivo veče. Posle sam se vratio svojoj ženi i tek rođenoj devojčici… Dugo sam se tuširao pre nego što sam dodirnuo ijednu od njih dve.“

Dornanov bondage milijarder iza sebe ima emotivnu priču o traumi koju je doživeo kao dete i koja će takođe biti ispričana. „Morate otkriti odakle je sve poteklo, to je od od presudne važnosti za njegovu ličnost. A ljubavna priča važnija je od sado-mazo aspekta. Mislim, mi ćemo prikazati ljubavnu priču i ona ponekad može biti…“, pravi malu pauzu i nastavlja, „To što se odvija u Crvenoj sob nije ceo film. Dešava se mnogo više od toga.“

Jamie Dornan već jednom je igrao ulogu koja bi se po nečemu mogla uporediti sa ovom. Paul Spector u BBC kriminalističkoj drami: suprug, otac i psihoterapeut specijalizovan za suočavanje sa tugom, ujedno je i serijski ubica žena kog prati detektivka koju igra Gillian Anderson. Ovog psihopatu igrao je sa neuhvatljivom smirenošću koja mu je donela nominaciju za nagradu BAFTA. On želi da naglasi razlike između ove dve uloge. „Da, obojica vezuju žene za krevete, ali to čine iz veoma različitih pobuda. Ako su motivi za nešto različiti, onda su i same radnje različite. Izuzetno bi mi smetalo kad bi ljudi mislili da dva puta glumim jedno te isto.“ 

A šta je sa onima koji celu priču oko 50 nijansi sive doživljavaju kao antifeminističku? Jamie ih potpuno razume:„Sa druge strane, ljudi koje privlače ovakve scene, nisu na to primorani, to je isključivo njihov izbor. Ja sam lično veliki ljubitelj golfa i ceo život branim taj sport i trudim se da objasnim zašto je zanimljiv. Mogu da razumem i one koji smatraju da je vezivanje i udaranje žena u krevetu nekakva vrsta mržnje prema njima. Ali, istina je da su uglavnom muškarci ti koji se potčinjavaju. I to veoma uspešni muškarci. Sa sigurnošću mogu da tvrdim kako ste barem jednom večerali sa takvom osobom. S&M scena mnogo je veća nego što sam ikada mogao da zamislim: bilo gde na svetu, u bilo kom gradu, naći ćete ljude koji žele da budu udarani nekim predmetom. Ne znam zašto bi to bilo koga ljutilo.“

Ne mogu da ne spomenem da je Jamieu poznat osećaj da bude posmatran kao objekat: pre deset godina, dok je radio kao model, zabavljao se sa Keirom Knightley. Pored toga, ni njegova manekenska karijera nikako nije bila samo običan hobi: bio je veoma tražen, radio ogromne kampanje sa Evom Mendes i Kate Moss i bio lice u reklamama za Dior i Armani. Iako se sada trudi da govori sve najbolje o karijeri modela, potpuno je jasno, barem meni, kako mu je tada bilo užasno. 

O Keiri ne govori direktno, ali slava koju je ona tada uživala kao i blicevi fotoaparata ostavili su traga na njemu. Zbog toga je često preispitivao svoje razloge zbog kojih želi da se bavi glumom: „Ne radite to da bi neki tip sa je*enim fotoaparatom čučao u grmlju preko puta vaše kuće. Zaista, ne postaje se zato glumac. Ja nikada ne bih mogao da radim u kancelariji. Nemam odgovarajući  karakter za to. Nemam pojma kako se čovek priprema za takav život. Ne možete da se sakrijete u džak ili da kupite gomilu dukseva i kačketa? O tome ću razmišljati kada mi bude dosta svega. Trenutno se osećam veoma sigurno u vezi sa sobom, nije ovo prvi put da učestvujem u ovakvoj ‚ludoj vožnji’.“

Oženio se koleginicom, glumicom Ameliom Warner, 2013. godine i sa njom danas ima dvogodišnju ćerku. Kaže da je očinstvo za njega neverovatno iskustvo. „Bio sam odsutan nekoliko poslednjih vikenda i kada sam se vratio, jedva sam je prepoznao! To je bio strašan osećaj, ona se toliko brzo menja... Tada se u meni javlja i ogroman strah da me neće prepoznati. Tu brada pomaže, ali nekoliko puta morao sam da se obrijem pa je prvih nekoliko sati bila u šoku. Gledala me je i verovatno mislila: ‚Da li ga volim? Pa valjda ga volim.’ Nekad sam u situaciji da moram da povratim njeno poverenje.“

Njegova ćerka rodila se u Kanadi, dva dana pre nego što je počelo snimanje filma 50 nijansi sive. „Potpuno sumanut tajming. Pitam se kako će kad poraste svojim prijateljima objasniti odakle joj kanadsko državljanstvo. Moja supruga i ja smo više puta diskutovali o tome“, smeje se. „Pozabavićemo se tom temom kada za to dođe vreme.“

Ova tročlana porodica trenutno živi u Zapadnom Londonu, ali ne planira da tu ostane zauvek. Jamie je odrastao pored mora i voleo bi da i njegova deca stasavaju blizu vode. Ipak, ne želi da se seli nazad u Severnu Irsku. „Moram da priznam da je London prenaseljen. Ako želite da idete u teretanu, često nema slobodnih mesta, igranje fudbala je preskupo i bukirano šest meseci unapred. U Zapadnom Londonu stan u suterenu košta nezamislivo mnogo novca. Nisam siguran kako želim da postanem tip čoveka kom će to jednog dana biti ok.

Nakon što mi je sve ovo ispričao, pitala sam ga o ludoj noći koju je nedavno proveo u klubu zatvorenog tipa u Istočnom Londonu. „Tačno, ali kada sam izašao napolje, pomislio sam da je četiri ujutru, a ja sam veoma daleko od svoje žene i ćerke. Morao sam da zaustavim taksi što me u takvim situacijama deprimira. Mada, najčešće se najbolje ispričam sa taksistima. Zapravo, ja sam taj koji misli da su to dobri razgovori, taksisti se sigurno uvek pitaju: ‚Zašto sam baš njega morao da pokupim?’ A oni uvek slušaju jednu od dve lokalne radio stanice sa sladunjavom muzikom pa obično završim slušajući Carpenterse celim putem do kuće.“

Priča mi i kako je nedavno bio na jednoj momačkoj večeri. „To je bilo najnemomačkije momačko veče do sada. Bili smo na imanju u Norfolku gde smo koristili luk i strele, a posle sedeli pored vatre. Imali smo i kuvara... Grozna srednja klasa! Nazad smo se vraćali iznajmljenim autobusom pa nam je trebalo pet sati do Londona.“ Izvinjavam se, ali Jamie Dornan pet sati zaglavljen u iznajmljenom autobusu?! On se smeje: „Kola sam ostavio kod kuće, bila su potrebna mojoj supruzi.“ Ne mogu da se otmem utisku da će se Jamie ipak nekako snaći sa svom tom slavom.

Prevele: Jasmina Avramov i Manda Javorina